Darko Savić LEK ZA SU – SU
En den dore, duboko je more, a u moru ribice, tanke kao šibice...
„ Koliko mu je ostalo?“ „ Tačno mesec dana.“ „ Pravo na žalbu, pomilovanje...?“ „ Nema ništa više, trideset prvog ujutru je pokojni.“ Doktorica je zaćutala. Gledala je čoveka kroz staklo u jako osvetljenoj prostoriji. Upravnik je takođe ćutao i gledao ga. Posle nekoliko trenutaka izvadi poluzgužvanu kutiju Lorda iz džepa pa zapali cigaretu, ponudivši pri tom doktoricu koja odbi. Tišina je potrajala još nekoliko trenutaka. „ Proučili ste slučaj,“ otpoče upravnik zatvora „ šta mislite, je li...“ „ Ne znam,“ prekide ga doktorica, „ priznao je, je li tako?“ upravnik otrese pepeo sa cigarete u punu pepeljaru, pa povuče dubok dim. „ Jeste,“ reče dok ga je ispuštao iz pluća, pa potom povuče još jedan, „ priznao je.“ Doktorica se okrenu prema starom, koščatom čoveku. Potajno se divila njegovoj mentalnoj snazi. Provesti radni vek na ovako užasnom mestu...
„ Mislite da nije?“ upita ga. Starac ju je doveo sa razlogom. Zatvorenici imaju čudne želje, traže da vide svakakve ljude, posebno oni osuđeni na smrt. I posebno se njihovim željama ne izlazi u susret. Ali iz nekog razloga starac je ovom čoveku, što sedi sasvim mirno iza lažnog ogledala, suprotno svim pravilim i zatvorskim običajima, ispunio želju i pozvao osobu koju je on tražio.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 37