Dejan Zlatić BDENJE
Мислим да сам заволео своју несаницу . Увек када је сасвим прескочим пијанством , јутарњи мамурлук обично је тежи и суровији него обично . Убија ме празнином у којој просто нема претходне ноћи . Обрисана је из сећања , а ја не подносим те рупе у којима нема сећања .
Не ваља ни када се не окачим на контролисану дозу жестине . Тада су плодови бдења ужасни . Сећања су ружна , осећања тешка и болна , мисли немирне и неуравнотежене . Порађају страшне предосећаје , од слика које ми се мотају по глави почињем да се знојим , лежим обливен немиром и стрепњама . Без правог решења за ту благу хистерију , бројим тихо ходање секунди по зидном сату и у свакој од њих успевам да препознам по један мали суноврат у који је исцурило неко парче прошлог , или будућег времена .
Обе крајности ми сметају . Зато сваке вечери покушавам да нађем меру .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 229