Dušan Milijić DVOJE LICA PROTIV PISCA
Svi smo plod nečije mašte i sve je plod naše mašte
Šta je zajedničko noveli Tajanstveni stranac Marka Tvena, komediji Šest lica traži pisca Luiđija Pirandela i romanu Sofijin svet Justejna Gordera? Verovatno ništa osim – bujne mašte. I vremenski i prostorno ova su dela toliko udaljena da bi svako poređenje već unapred bilo okarakterisano kao apsurdno. Ipak, u sva tri slučaja, mašta nije tu samo radi mašte kao takve, nego je baš ona upotrebljena u funkciji davanja odgovora na davno postavljena pitanja: ko smo mi; šta smo u kosmosu; da li smo možda, svako za sebe, centar univerzuma ili smo svi potčinjeni nečijoj tuđoj volji?
Pirandelo i Gorder pokušali su da na stara pitanja odgovore tako što su na scenu izveli, odnosno u priču uveli – književne likove koji su svesni svog fiktivnog postojanja. Kod Pirandela su to junaci drame koju je autor samo započeo i na tek stvorene likove potpuno zaboravio, pa sada oni tragaju za novim piscem dostojnim da od njihovih sudbina načini novo delo; kod Gordera su to likovi iz romana koji su se odvažili na pobunu protiv sopstvenog autora ne bi li prekoračili naizgled skučeni svet odštampane knjige.
Kao najbolji vid borbe za izlazak iz fiktivnog sveta, Gorder je svojim junacima podario filozofiju, kako je jasno i naznačeno u podnaslovu – „ Roman o istoriji filozofije“. Ipak, Sofijin svet nije udžbenik filozofije, štaviše može se reći da je to štivo i za one kojima filozofija nije najomiljeniji školski predmet, pa može biti zanimljivo čak i onima kojima su filozofska razmatranja ništa drugo do gomila protivrečnosti i paradoksa, bez mogućnosti da se to usaglasi i na kraju sagleda iz objektivnog, najobjektivnijeg mogućeg ugla. I sâm filozof po struci, Gorder u ovom romanu upravo i pokušava da iz nepristrasne razdaljine sagleda filozofska učenja od antike do današnjih dana kako bi iz
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 182