čila pred sve većom ćelom. Poljubio je dete za laku noć, ugasio svetlo i pritvorio vrata pre nego što je ušao u spavaću sobu. U sobi je na krevetu raskomoćeno ležala njegova punačka žena i glasno hrkala. Bogdan je s teškom mukom uspeo da je pomeri i stvori sebi mesto na krevetu, ali je bar bio zadovoljan što je prestala da hrče. To će mu dati malo prednosti u pokušaju da zaspi, pre nego što krene nova tura struganja.
***
– Zi! Da li se ti to opet igraš telima nižih bića? Odmah da si napustio to ljudsko telo i dovukao se ovamo! – vrhovno božanstvo je bilo užasno besno na pripravnika.
– Nikad od njega neće biti božanstvo dostojno svoga postojanja, i svrhe koja mu je namenjena nakon otelovljenja u oblicima nižih vrsta – razmišljao je.
Niže božanstvo Zi je prestrukturirao svoje energetsko bivstvo i iščilio kroz četvtu čakru Anahata, ljudskog bića zvanog Bogdan.
– Kad vrhovno božanstvo ne bude ponovo pazilo, naći novo ljudsko telo – planirao je ZI.
***
Bogdan se trgao se iz sna, sav u znoju, sa ubrzanim radom srca. – Kakav neverovatan san – razmišljao je posmatrajući ženu koja je mirno spavala kraj njega.
Sedeo je tako neko vreme u krevetu, u tišini, držeći se za grudi. Nekako je u tom predelu odjednom osećao veliku prazninu. Sedeo je i razmišljao.
Da li se to neko poigrava s njim? Da li je on to sve sanjao, ili je mislio da sanja? Možda je ovo sve nečija stvarnost koju on proživljava ili ništa od ovoga nije stvarno?
Pomalo se osećao kao avatar u video igri.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 121