-Али не заборави, дугујеш ми још једну причу-осмјехну се Репрендо.
Фелицитас добивши морал, јер је Репрендо био задовољан првом причом отпоче и другу причу, док је Карисими сједила прибијена уз њега, држећи га за руку:
-Три брата се свађаше око земље коју им отац остави послије своје смрти. Свађаше се коме ће да иде земља. Сваки набрајаше разлоге зашто би земља баш њему требала припасти. Не могоше се никако договорити. Нису хтјели да је подјеле. И брат старији узе пушку и рече ако мени земља не припадне ја ћу вас побити. Друга два брата се помирише са судбином и пустише првом брату да сије земљу. Најстарији брат посија голему површину земље, кад би пола израсло могао би нахранити један читав град. Међутим ни један метар њиве није успио родити. Ни педаљ ни центиметар један. Брат се разљути па рече средњем брату:
-Ето ти њива па је ти сади. Ионако нема користи од ње.
Средњи брат посија њиву мислећи да је овога бог казнио па посија читаву површину. Кад ни њему ни једна биљка не роди. Ничега не би, само равна земља. И овај се разљути у муци и љутњи рече најмлађем брату:
-Ево ти ова земља и ја сам испао будала. Пробај и ти можда теби роди. Најмлађи брат одлучи да и он проба. Посади сво сјеме што је имао. Ништа му не оста. Мислио је да браћа прије њега нису добро посијала па је он другачије то учинио. Али узалуд ни њему не роди ништа, а још оста без сјемена и без ичега. Нису знали шта ће па земљу увалише некој другој тројици браће, за никакве паре. Ова тројица се не свадише већ одмах подјелише њиву на три дјела. Посијаше још гушће и више сјемена. Прва три брата им се смијаше. Али не задуго. Овој браћи њива роди као ником у историји. Толико им роди да се забогатише да не могоше продати производа колико им је заједничка њива дала.
-Импресиониран сам. Дивне приче причаш дјечаче млади-похвали га Репрендо.
Стигоше брзо до средине Врелог језера и до Фармакумове кућице. Приче им скратише пут.
-Ја вас сад напуштам, кад будете хтјели да се вратите само ми звизните и ја ћу доћи овде-поздрави их Репрендо и нестаде у мраку и врелој пари са својим златним чамцем.
***
Фелицитас на рукама изнесе Карисими из чамца. Узеше своје штапове и набасаше до врата. Фелицитас јако покуца. Нико не отвори. Покуца још једном. Не чу се ни шум. Сад стојаше као укопани. Шта сад да учине. Да ли је могуће да доктор који никад не излази из своје куће баш сад није у кући. Фелицитас поче опипавати врата. Лупао је на свим дјеловима. Нико није отварао. Тад Фелицитас опипавајући осјети на лијевој страни као некакву кључаоницу. Опипа је и осјети неку већу рупу. Била је шупља. Улазила је дубоко у унутрашњост куће. Фелицитас није могао напипати крај те рупе. Сад то показа Карисими. Узе њену руку и опипа њеном руком кључаоницу. Фелицитас се досјети куглице коју му је дао Репрендо и помисли да би она могла бити кључ. Узе куглицу убаци је унутра. Чу се неко чапркање и лупкање и куглица му се врати назад у руку. Врата осташе закључана. Нико их не отвори. Опет су били у безизлазној ситуацији. Фелицитас је хтио свизнути и позвати назад Репрендоа али се сјети његових ријечи: Зар тако лако одустајете а довде сте дошли!
Тад фелицитас пољуби Карисими и рече јој:
Argus Books Online Magazine # 13 72