ухвати у своје наручје. Није ништа видјела. Осјетила је Фелицитасов мирис и додир. То је био само сан. Обрадовала се што сунце није изашло. Обрадовала се што није поново видјела и што је крај ње њен драги Фелицитас. Заборавила је и на сан и на Профетисине ријечи. Фелицитас ју је снажно држао у наручју све док нису стигли до града и Фелицитасове кућице.
Неколико наредних дана су интензивно размишљали о догађајим у шуми. Карисими није сан излазио из главе, а Фелицитас као да је и сада чуо гласове који су га плашили у шуми. Карисими сад поче стално размишљати о сунцу и његовој свјетлости. У њој се пробуди жеља да види Фелицитаса. Венама јој је текла та жеља коју је силно хтјела испунити. Рече одлучно Фелицитасу:
-Драги желим да те видим. Постоји ли неко мјесто гдје се можемо видјети?-Карисми, то је немогуће!-Али ја морам да те видим, неки порив ме тјера на то. Већ ноћима не спавам. Откада сам сањала онај ружан сан ја немам мира. Прогања ме тај невидљиви црни лик.
-Драга и да се хоћемо видјети морамо прећи велики пут, за који немамо довољно вестибулума а ни довољно спремљене хране.
-У реду драги-покуњи се Карисими и тужно се скупи покрај Фелицитаса.
Фелицитас је био у својој собици. Пискарао је нешто. Карисими се сјетила ствари које јој је Профетиса дала. Узела их је и опипавала. Каменчић је био необичан, мален а много тежак. Игла је била ледена, дебела и кратка. Малена тканина је заинтересова. Опипавајући осјети да се налазе неки знакови на тканини, а можда чак и нека слова. Поново је пажљивије опипавала. Осјетила је да су то слова. Прочитала је. На тканини је писало: Фармакум. Није имала никакву идеју шта би то могло значити. Брзо је однијела тканину Фелицитасу. Узбуђено му рече:
-Фелицитасе опипај ову тканину. То ми је дала Профетиса. На њој нешто пише.
-Рекао сам јој да нам не треба ништа давати-љутито ће Фелицитас.
-Па ја сам узела три ствари које ми је дала. Можда је то добро. Можда нам ово може помоћи да се видиморадосно прозбори Карисими.
-Није ми се свидјела Профетиса, али дај да опипам шта пише на тој тканини.
Фелицитас опипа тканину. Као да га је нешто ударило у главу па му се заврти у глави. Било му је чудно што је то писало на тканини па је опипао још једанпут. Овај пут се стварно увјери. Зачуђено рече Карисими:
-Ово је име једног доктора. Али што би то име писало на тканини коју нам је дала Профетиса када они живе скроз на другим дјеловима града-чудио се Фелицитас.
Карисими је била знатижељна, мислила је да је то судбина па рече Фелицитасу:
-Можда нам он може помоћи да се видимо?
-Ни знам. Он живи далеко одавде. Живи у Врућим водама. До њега се тешко долази. Живи у средини врелог језера. Морали бисмо имати чамац да би дошли до њега. Тамо су ишли само смртно болесни. Кажу да их је он излијечио и да су се враћали овамо здрави-замишљено је зборио Фелицитас.
-Али молим те покушајмо. Замисли да нам он стварно може помоћи да се видимо. Само замисли ту љепоту-убјеђивала га је Карисими.
-У реду драга сљедећи примапарс крећемо на пут према Врућим водама. Спреми нам хране што имамо па ћемо провјерити зашто нам је Профетиса сугерисала да посјетимо Фармакума-опет приста на Карисимину молбу као у увијек, иако се плашио пута послије догађаја у шуми.
Argus Books Online Magazine # 13 69