ironi?no duhovit na?in. Usput ga je upoznala sa njenim poznanicima
slikarima.
Izložila je dve slike. „Bol“, sliku koju je pohvalio, i veliku sliku. Na
liniji zlatnog preseka stajala je grupa plavi?astih spodoba, amorfnih likova, nazna?enih samo potezima ?etkice. Nebo je bilo tamni petrol, a
?istina ispred njih tek naznatno svetlija… Laki nije bio poznavalac savremene umetnosti. Ve?inu izloženih apstraktnih slika, zbrku tehnika,
boja, tema, smatrao je brljotinama! Marijine slike su mu, pomalo pristrasno, bile ubedljivo najbolje…
Koktel su poslužili u belim plasti?nim ?ašama. Laki je naleteo na
male ?aše sa vinjakom i odmah presuo dve u svoju ?ašu sa kolom.
Sendvi?i su bili mali trouglasto ise?eni hlebovi sa par?etom sira i šnitom
?ajne kobasice. Laki je pojeo koli?inu predvi?enu za, najmanje,
dvanaest ljudi! Mariji je bilo smešno.
Posle izložbe odveo ju je na „Bermudski trougao“. Trougao kafana
„Šumatovac“ – „Lipa“ – „Grge?“, izme?u Radio Beograda i PGP-a.
Okupljalište novinara, književnika, javnih radnika, uglavnom, kulturne
elite Beograda. „Bermudskim trouglom“ je prostor nazvan jer onaj ko u
njega za?e, „izgubi“ se po ceo dan.
Ušli su u „Šumatovac“. Laki je tu upoznao nekoliko književnika i
novinara, Momu Kapora, Bogdana Tirnani?a, i još neke dokazane boeme…
Pozdravio je poznanike, ali je sa Marijom seo za poseban sto.
Razgovarali su o utiscima sa izložbe, pa su prešli na li?nije teme…
Laki je Mariji ispri?ao gotovo sve o sebi. Onda je Mariju upitao za njene
roditelje.
„Oca, nemam, nisam ga nikad ni imala, majka mi nikad nije rekla s
kim me je za?ela… A majka….,“ tu je Marija malo zastala, „u stvari,
nemam ni majku, ne znam šta se s njom desilo, bila je bolesna, le?ila se
u bolnici na psihijatriji, a onda nekud pobegla i nikad je nismo našli…
odgajila me baka…“
„Žao mi je,“ rekao je Laki „nije trebalo da spo-minjem...“
„Ne, u redu je, želim da znaš sve o meni.“ Gledala ga je pomalo
tužnim, ali prekrasnim o?ima.
Nastavili su da se vi?aju tokom leta, kada se to pretvorilo u ozbiljnu
vezu. Ose?ao je da ga je ljubav ošinula sa milion volti…
Jedinu senku na njihovu vezu bacao je podozrivi Magdin pogled svaki
put kad bi navratio. Pokušavao je da je pridobije ljubaznoš?u.
Jednom prilikom, sedeli su u baštici. Bilo je divno avgustovsko
popodne, Laki i Marija su pri?ali o knjizi „Idiot“ Dostojevskog. Gospo?a
Magda je dremala, blago se ljuljkaju?i u stolici. Laki je upravo iznosio
mišljenje o preteranoj naivnosti i dobroti kneza Miškina, zbog koje su ga
svi smatrali idiotom; taman se upustio u analizu tananih društvenih odnosa u Rusiji devetnaestog veka, kad ga je Magda iznenada prekinula:
„A, kažeš, slabo pose?uješ majku u Laki?ima?“
Malo se lecnuo, ali je odgovorio iskreno: „Pišem joj pisma, šaljem
novac, ali nisam bio tamo od o?eve sahrane…“
Nastupila je neprijatna tišina. Magda je zatvorila o?i i nastavila je da
se ljulja.
Laki se okrenuo Mariji. Nemo se ?udila. Ose?ala se neprijatno zbog
bakine upadice. Laki je slegao ramenima, blago joj se nasmešivši i tek
što htede da nastavi pri?u, kad Magda progovori ne otvaraju?i o?i.
„Bezdušno je staru majku ne pose?ivati, takva su današnja deca,
nezahvalna!“
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
11