Willybald
Juncel Eri?
LEPOTA DODIRA
Došla si iz tuge, kao sluškinja belog an?ela,
živiš u raju, kao crni ratnik u borbi dobrih dela.
Završi?emo u surovom ratu, od ve?itog plamena,
nesta?emo kao pepeo, rasuti vetrom, sa Božijeg ramena.
Od svega ?e ostati jedino tužno se?anje,
na zlo i nesre?e, na tvoje i moje vra?anje.
Na laži i spletkarenje, obmane i varanje,
samo vetar u pustinji moje ve?ne zablude.
Toplina tvog nežnog dodira u mislima me ubija,
poljubac tvoj u vrat je ta?ka moja najslabija.
Pogled mio, nikad mi u životu nije bio draži,
Oh, lepota dodira tvog, ?ini da mi srce ljubav stalno traži.
Kamarad sam bio uvek tvoj, u nesre?i re?i,
u životnoj nevolji sam uvek prijatelj bio ve?i.
Znam da morala si birati, mir ili ljubav u sre?i,
kao retki ljudi, morala si zbogom sebi re?i.
Nisam razumeo da se ?ovek ljubavi može odre?i,
nisam razumeo da se teškim bolom tako ona le?i.
Luda glava donosi mi odluke, brzo, odmah,
ja se odrekoh moje jedne, pa se srcem pokajah.
Ali, ti mene nisi nikad prestala voleti i ljubiti,
uvek si govorila, za tebe ?u živeti i sretna biti,
za tebe ?u pevati, igrati i glavu gubiti,
za tebe ?u prositi, kle?ati i Boga moliti.
Odbrani se od mene, mrskim pogledom,
odbrani se od mene, tvojim lažnim re?ima.
Odgurni me od sebe, nežnim divnim rukama,
odgurni me od sebe, tužnim srcem u mukama.
Toplina tvog nežnog dodira, u mislima me opija,
poljubac tvoj u vrat, je ta?ka moja najslabija.
Pogled mio, nikad mi u životu, nije bio draži,
Oh, lepota dodira tvog, ?ini da mi srce ljubav stalno traži.
JA SAM SMRTNIK
Moje ?ula i moja ose?anja, postaše ja?a od boli,
koje mi Bog zada, moj sin u raj ode, pokleknuh, zaboli.
?upah sebi kose, pocepah košulju, pokidah svu dugmad,
al’ u meni ne presta ljutnja na sebe, jer sam u duši nomad.
Izvini, Bože, za sve sumnje i nerazumevanje, jer sam smrtnik,
a bio sam uvek tvoj najverniji u?enik i najbolji ratnik.
Predah se pred strašnom istinom od gubitka sina prvenca,
od straha da je nesre?a došla, od mog nedostojnog lica.
Želja moja da pomognem, pretvori se u stradanja,
izgubih sve: ljubavi, prijatelje, sva moja nadanja.
Šta ?e meni ovakav život, život satkan samo od tuge,
kad pored mene i moje boli, prolaze nesre?e druge.
Najve?i, pošto sve vidiš sve moje boli i patnje,
pomogao si mi da se ponovo rodim, da imam novo shvatanje.
Da za moju decu ponovo živim, da dragu ponovo volim,
da se rastanem od tragi?ne boli i sre?u njom zamenim.
A rgus Book s Onl i ne Magazi ne
93