ZAVEŠTANJE ASKERA
Vetrovi sa planine se smiriše, i nebo posta prostrano i vedro, i izgledalo je da se s vrhova nad nama mogu dodirnuti
zvezde, koje joj htedoh pokloniti. Mislio sam, tad, kad je poljubih, da je ona sre?a moja, i stalnost, koja ?e me pratiti
kroz život. I izabrah je i uzeh je za ženu, i sa pojate pod planinom dovedoh je domu svojemu, a haljine suknene
zamenih joj lanenim, i u?inih je gazdaricom i vlastelkom, i družbenicom srca svojega. I verovao sam, dok su nam se
prsti preplitali, da nam duše dišu žudnjama istorodnim i da se to promeniti nikada ne?e. A ljubav me vaznese u svet
samodovoljnosti, gde se sopstveno savršenstvo ?ini ?oveku o?iglednim, i uveravaju?i se sve više u nepogrešivost
ose?anja, ostvarivah želje tela i ?ežnje duše svoje, siguran da sam pronašao sebe, u sebi a s njom. I idoh tako kroz
život, jak, nepobediv, drže?i je zaljubljeno za ruku, i uveren da je merilo života sre?a ljubavi, ?iju sam dostižnost i
istinitost gledao.
Druge godine mojega zanosa, kad se vratih iz Glogova gde se preganjasmo s akindžijama, na baštinu mi svrati
mnogoljubimi gospodar moj, Dobri?ko vojvoda. I zagleda se u nju ?ovek, i nasmeja se i ozari, i nazdravljasmo kupama
vina, a on me tapša po le?ima nazivaju?i me delijom, i darova joj nisku ?in?uva. A kroz neki dan me posla na granicu,
da dohakam Mihali-begu, a nju odvede na dvori svoje, da mi je sa?uva, dok se ne vratim. I glavinjaju?i s buljukom po
Klisuri, do?uh da je u satenu i kadifi, i da mi je po vas dan i no? ?uva, ne odvajaju?i se od nje. I zatvarah jecaje grla
svojega, vole?i je i dalje, i još više, i s nemo?nim kletvama sagledavah tu?u mo? i silu, i svoju mržnju, i bedu. I okretao
sam srce svoje k beskrajnim šutnjama Neba, i tražio u sebi nadu, da osvetim gor?inu svoju i bol, ali bio je živ samo lik
njen, nasmejan, i nedoku?iv, kao neka tu?a sudbina.
U mesecu kad je žito klasalo, dok lovih s kragujem podno Potrkanja, ?uh jauke svojega seiza, i opkoliše me Ahmedbegovi ljudi. I diviše se ?ovek ptici, i pod orahom pri?asmo o lovu, i re?e mi da na?uo je za pedepsu što me sna?e, i
ponudi mi da budem njegov dogandžija. Gore, u bivku, ne mogavši da budu drugo do ono što su bili, oni kojima sam
zabit bio ginuše za veru, i sa?uvaše dušu svoju i obezglavljeni odoše u raj. Šestoricu okrvavljenih okovaše u sindžire –
bektašije su vriskale oko njih – i ne zabole me neverica u njihovoj mržnji niti se više okretah ka njima. Samo im blesak
mutnih beonja?a pod teškim kapcima zapamtih, i oštru bol kad sam se unutrašnjeg ose?anja odrekao i prestao mu
verovati. Sa konja gledah nepregledna prostranstva Rumelije pred sobom, i osun?ani proplanci i spokoj Ahmed-begova
glasa probijaše se kroz gor?inu stida i ga?enja, i u?ini mi se da se dâ nastaviti, ako se vreme zaboravi.
Napustivši zemlju ota?estva mi, otpo?eh nanovo živeti, obazriviji no što sam bio, otiskuju?i od sebe dane u kojima
sam sanjao sre?u. Jednom sam u sebi istinu video, i bol naivnosti mene negdašnjeg u?ini me manje uobraženim, i
pogasio sam kandila samopoštovanja, da bih bio slobodan. ?ovek je prošlost, pam?enje i se?anje, a živi uvek sada,
nadaju?i se onome sutra i plaše?i se da šta ne pokvari. Lako je samo Bogu, koji je stranputice uništio istinom.
Hodao sam, ratovao, sekao i palio, silovao i bivao ranjavan, i navikoh se na miris loja, i sve sam manje mislio na
nju, sanjaju?i je ponekad i dalje, kao nepovratnu radost. U šan?evima podno Gurguzi-varoši s Ahmed-begovim sinom
Jusufom razbio sam nalet nevernika i preuzeo ?upriju na Klo?anici. Ne izgubih nijednog konjanika u baruštinama Tise i
ostao sam živ u bežaniji iz Transilvanije. Vi?an jeziku Franaka, ispitivao sam uhodu dok su mu Cigani uvrtali jaja i
slušao ga gde priznaje i šta mu je majka mislila kad ga je ra?ala. Sprijateljio sam se s Mustafa-agom i oženio Azeminom
iz njegova roda, i Alah nas je blagoslovio s dva sina i k?erkom. Stajao sam u lice prema neprijatelju i dvaput sam
sasecan sabljom i kuršum mi je ostao u ramenu. Kad klasmo balast roblja u Zagorju, izdvojio sam devoj?icu i doveo je
na svoj zijamet. Raš?ere?ili smo murtatina vezavši ga konjma za repove, i gledao sam drob što suština je ?oveka.
Iskamdžijao sam rajetina jer me je pogledao. Sve što imam stekao sam jataganom. Kao da smo bili na nekom zadatku,
gde jedan otima i ubija a drugi treba da bude ubijen. Dokle god želi da što stvori, ispravi ili uništi, ?ovek je živ, i ?q!?B??!?H ??[YH?YH1!?[[? ?H ?H ?Y?]K??Y\?X?H]Z\?[XH ?K?[?K ?Y ?\?????H ?\???H ??K?Y ?H ??q!?\?[?^? ?q#Z?H ??qhZ?? H ?\?YH ?Y?? ??[??H ?\?q#YHZH ?X??H qh[X[???H ?X??HH ?\?[Z]Z ?H?\?qhq!?[? ? [??H??[K??\ ?Y?H ?????H ?X??[H?B??]?^?? \?X?H H??[H ?? \1#X[???\?Z H ?][?H?H\?]Z?[H?HY[?HH?]\???H qhq#XY?q$XqhYHYH^?Y]?B??Z??Z?[K?H ?YZH??H?H?[KH[Yq!??H[X[? ? ]Z???[?KH ?qo?[? ?[H H??[]H?[? ?\X??H ??K?H ? ?[]B?ZH ??^?qhYH ?? ?H]q#Y[??K ?#Z??K Y??K ?^?\[??q#YHH ??[X?K??H[H???Z[????\?]?qhYH ?\?Y ?\?H qhYB?[?K?Yq$H1o???[?? ?HZH ?]?[H]YHH ?\?^?[HYH1h\?Y?[X?[XHHY\??ZH1#Y\?q#Z[HH ?q!??H?#ZH ?Y??]?[HH ] ??HY?[XB?\?]]?[KH ??qh][? ?[HH?Y?[H??[ZH?\??^?[KH? ?X?[? ?H1hYZ?[?HH ??q!?[?\?[?HH ?] H?Z?]? ?X?HH?YK?H?\?qhq!?]?[? ?\? ?]??[???q!?Z?q!?H ?]??????H ?]KH ??H ?[Y[??]??? ?8?'???YH?H?Z? qo?\? ? ?X?[???' ][??[H ??K?8?$?8?'??\?H?\ ?]?Y?Z? ?q!?[??H[?o?H?]O????H ?[?ZH?Yx?'8?$?H ?o?[H ?HZH?]?HH?H?H ?^?\???[KB??[][? ?[H[? HY[?HH ?H ?q!??Y??H Y?\?HHHYH?Z???YH H?H ??[[Y\?Z?H ??H????H ? ??Z?HH^???qhYB??q!?[??H?H??1h]??H ?[?K???H ??\????? ??H?HXY?^?H?B??MB??