Znate li šta je to fufa? Naravno da ne znate!
Ja znam! Mene tako zovu!
Nije mi tako ime. Kum me je krstio Ljubica. A ?ula sam i zašto. Rekao kum da
nikad nije video tako jasne, ljubi?aste o?i kod neke bebe. Kao ljubi?ice. I eto,
dade mi ime po cvetu. Mislim da nikad niko toliko nije promašio. Hm! Sve sam
bila, ali cve?e nikad!
A fufa me zovu oni koji bezbedno i mirno sede iza svojih zamandaljenih prozora,
?uvaju svoj porodi?ni mir, sr?u supu na nedeljnom ru?ku, a jednim okom gledaju
ko to dolazi na moja vrata. Razmi?u zavese i vrebaju kad ?e moji no?ni posetioci
da se iskradu i ispra?eni lavežom pasa odu u no?.
Fufa se ne radja. Ona to postaje. Nekad od svoje volje, nekad jer je okolnosti
nateraju na to. I recite mi, molim vas, jesam li kriva što za sebe tražim radost
života? Jesam li kriva što želim na svojim grudima, butinama, stomaku da osetim
mušku ruku? Mislite li da je lako biti sam? Probajte! A onda me osudjujte!
Nisam ja oduvek bila takva. Rasla sam kao i svaka devoj?ica u palanci Bogu iza
nogu. Sanjarila o nekom posebnom koji ?e do?i, uzeti me za ruku i odvesti u lepši
život. Nisu ta sanjarenja bila prevelika. Valjda nisam ni znala kako se živi, pa
moje maštarije nisu ni odlazile dalje od ku?ice i bašte, od ?opora de?urlije oko
mene, od osmeha koji je uvek samo za mene bio rezervisan.
A kada sam se zadevoj?ila po?ela sam da hvatam zadivljene poglede muškaraca
dok sam prolazila. Brzo sam se razvila. Moje grudi su htele da isko?e iz prerasle
bluze. Ljuljala sam kukovima samo da ?ujem zvižduke ushi?enja meni
upu?ene.Smejala sam se, a oni k’o uspaljeni ždrepci balavili za mnom.Bila sam
atrakcija u palanci.Imala sam lepu kosu. Duga?ku, do pola ledja. Kao griva mi se
prosula po ple?ima. I mati mi takvu imala. Kad oplete pletenice oko glave ko
krunu da nosi. Samo mi žao što nisam visoka. Sve mi Bog dao, a visinu nije. Ma
dobro, na kraju! Kažu da se i otrov ?uva u malim bo?icama. I takva kakva sam
bila kao da sam bockala ljude. Misle ?im me vide da sam onako, slobodna,
previše za njihov ukus.
Nerviralo me je ponašanje ve?ine ljudi iz mog mesta.U?mao gradi?, porodi?ni
ljudi, ?erke i sinovi k’o kalupom da su pravljeni. Kad sretnu muško, devojke obore
pogled. Ha,ha,ha! Koja smernost! Ma povatali bi se na ulici, samo da su smeli.
?uješ po nekad ona pobegla s onim! Onaj ostavio ženu i decu, pobeg’o sa
kurvom! Ona rodila u sedmom mesecu, a dete ko od brega odvaljeno! Nije nego!
Sve go’ prevarant! Ali spolja nema ništa da se vidi. Jok! Sve fino i pošteno!
Korzo je bio posebna pri?a. U dve kolone, jedni tamo, drugi ovamo, šetaju,
merkaju se, zato su i došli. Drugarice se podlakte i šetaju tako. Momci, sve fino?a
do fino?e. Dodju do kraja korzoa,obrnu krug, pa opet ispo?etka. Oni kibiceri,
mangupi što gledaju, stoje sa strane i samo prate šta se dešava. Ko je s kim, ko
koga gleda, ko bi se s kim u mraku izgubio.
I na oko sve po propisu i sve kako treba.
Vesna je bila tipi?ni predstavnik onoga što sam prezirala, a u suštini po malo i
zavidela. Rasla je na drugom kraju grada, bile smo vršnjakinje, ali kao da smo
bile sa druge planete. Moj otac obi?an radnik dok je njen bio direktor u lokalnom
preduze?u gde je moj radio. Odatle je sve i po?injalo. Nije me gledala, nisam bila
njeno društvo, a nisam ni mogla. Oko nje su se okupljale devoj?ice sli?ne njoj iz
bolje stoje?ih porodica. ?esto sam je gledala dok je prolazila ulicom nose?i
violinu u ruci. Dolazila je kod profesora muzike jer su ???????? ????????????5????)A??????????????????????????????????? ??5??????????????i?????????)?????????????????????????????????????????????????????)i?????????????????????????????????????????????????????????????????????????)??5??????????????????Y????9?????????????????????????? ???5????????)????5?????-????????????????????????????????A????? ???9????????????????)?????))??????????????????????????????A?????????????i?????????????????)?????????????????????)Y??????????I??????5???????????????????U?????????????????????????)??????? ???????????????????5????????????????????????????????9???)????????????????????????????????????()???? ?????=????????5??????((??((