20
Appenzel proslavlja pet vekova
Krajem meseca oktobra ?e u Appenzelu i Herisau biti organizovana proslava u znak 500 godina postojanja. Godišnjice
pripajanja kantona Appenzela Švajcarskoj Federaciji. Navedeni kanton se sastoji od Appenzell Ausserrhodena i Appenzell
Innerrhodena; važi za obimno manji kanton sa velikim uspesima. Stanovnici Appenzela su poznati po vrednovanju
vlastite tradicije, tako da novu tehnlogiju kombinuju sa detaljima tradicionalne kulture što je rezultiralo sasvim novim
vidom kulture, kao i uspešnim politi?kim i ekonomskim koracima zajednice u budu?nost.
[AKM / AID-4004]
Zabava kojom se obeležava godišnjica pripajanja oba dela
kantona je po?ela u selu Appenzelu. Otvaranje slavlja je
po?elo sa ?estitkama švajcarskog predsednika U. Maurera,
zatim predsednika parlamenta
M. Grafa i glavnog komandanta
Andrea Blattmanna. ?estitke su
kasnije nastavljene u glavnom
gradu drugog dela kantona, u
Herisauu.
Predsednik Maurer se u svom
obra?anju masama zahvalio
kantonu na doprinosu za razvoj
Švajcarske države. On je u svom
govoru naglašavao važnost nezavisnosti i federalizma. Narodu se
obratio i Yazar Peter von Matt,
koji je govorio u duhu prošlosti
ovog prostora i na?inu na koji se
kanton, nakon pripajanja Federaciji, podelio na dva dela zbog
verskih uverenja, na sasvim miran i tolerantan na?in.
Appenzel se nalazi na severoistoku Švajcarske. Sa svih strana
je okružen kantonom Sankt Gallen. Appenzel kanton se Konfederaciji pridružio 1513. godine,
a od 1597. godine se unutrašnjost kantona podelila na dva
dela. Katolici su se nastanili u
Innerrhodenu, a protestanti u
Ausserrhodenu.
Appenzell Ausserrhoden (Nema?ki: Kanton Appenzell Ausserrhoden) je švajcarski polukanton
koji se nalazi na severoistoku
regije. Južni deo zemlje, osim
Appenzel Innerrhodena, je uglavnom pod vlaš?u kantona St.
Gallen.
Nakon što je kanton Appenzel
pripojen Konfederaciji, po?ele
su se javljati nesuglasice me?u
stanovnicima, koje su bile uglavnom verske prirode. Nakon
zaoštravanja odnosa izme?u dve
verske skupine odlu?eno je da
se kanton mirnim putem podeli
na dva dela koji bi zasebno nastanjivali ?lanovi verske skupine.
Usled podele su se katolici nastanili u Appenzel Innerrhodenu,
a protestanti u Appenzel Ausserrohoden. Ove dve polovine su, u
politi?kom smislu, delovale nezavisno jedna od druge. Nazivi
direktno opisuju smeštaj jednog
i drugog polukantona, unutar (
inner) i izvan ( ausser).
Prihvatanjem Ustavnog zakona 1908. godine je stari deo
Appenzela, ta?nije severni i
zapadni deo, ograni?en na površinu od 243 km² i proglašen
Appenzell Ausserrhodenom. Herisau je najve?i i ujedno i glavni grad polukantona. Sednice u
vezi donošenja novih zakona se
održavaju na otvorenom ( Landgemeinde) u Hundwillu i Trogenu. Stanovnici ovog regiona go-
vore nema?kim jezikom.
Appenzell Innerrhoden (Nema?ki : Kanton Appenzell Innerrhoden), predstavlja drugu
polovinu kantona. Polukatnon
je okružen Appenzel Ausserrhodenom sa juga i St. Gallenom sa
ostalih strana.
Promenom Ustavnog zakona
1872. godine je kantonska službena površina ograni?ena na
172 km². Glavni grad ovog polukantona je Appenzel. U ovom
regionu je prošireno i razvijeno
sto?arstvo i mlekarstvo. Službeni jezik je Nema?ki.
Švajcarska Federacija
1291. godine su kantoni Uri,
Schwyz i Unterwalden potpisali deklaraciju o ujedinjenju tri
predstavni?ka zemljišna poseda.
Deklaraciju su potpisali ?elni-
ci, predstavnici Svetog Rimskog
Carstva zajedno sa Austrijskim
Vojvodom. Cilj ujedninjena je
bila zajedni?ka osnažena borba protiv mo?nog neprijatelja,
Habzburške dinastije.
Ovi fedrativni kantoni su kao garanciju za vlastitu nezavisnost
unutar carstva potpisali još jedan veoma važan dokumenat.
Habzburška dinastija nije priznavala autonomiju ovog regiona
i uskoro je napala novu federaciju. 15. novembra 1315. godine su švajcarske snage u bitci
Morgarten porazile habzburšku
vojsku. Nakon ovog doga?aja je
Sveto Rimsko Cartvo uzelo Švajcarsku Federaciju pod vlastito
zaštitno okrilje.