13
ka sa 8.5%.
Stranka koja je bila na pragu
ulaska u parlament AfD ( stranka alternative za Nema?ku) je
dobila 4.9% glasova. Nakon poslednjeg kruga politi?kih izbora
?e biti definitivno odlu?eno da
li ?e FDP i AfD u?i u parlament.
Broj poslanika prema politi?kim
strankama u parlamentu je raspore?en ovako: CDU i CSU 311,
SPD 192, Zeleni 57, Levi?arska
stranka 60. Odziv gra?ana na
ovogodišnjim izborima je mnogo ve?i u odnosu na predhodne
godine. U odnosu na 2009. godinu je broj bira?a porastao za
4%, što zna?i da se ukupno 73%
gra?ana ovaj put izjasnilo na izborima. Zanimljivo je da je uprkos velikom odzivu po prvi put
od 1949. godine FDP stranka
ostala izvan parlamenta.
Prema trenutnoj tabeli se ?ini
da se zemlja ponovo našla u periodu velikih koalicija. Merkelova je izme?u 2005-2009 godine predvodila koaliciju CDU-SPD
stranke. Merkelova je prvi krug
izbora opisala fantasti?nim i dodala :“ U?init ?emo sve što je u
našoj mo?i da u slede?e 4 godine uspešno vodimo državu kao
što smo i predhodnih 8 godina
!“ Rival Steinbrueck nije bio zadovoljan rezultatom i izjavio je
:“ Sada je lopta kod Merkelove.
Morala je sebi obezbediti glas
ve?ine.“ Za vreme evropske krize je SPD ve?inom podržavalu
Merkelinu stranku.
Ako Merkelova ponovo uspostavi vladu bit ?e u grupi kancelara koji su po tre?i put došli na vlast, a to su postratni lider Konrad Adenauer i lider koji
je uspio spojiti Nema?ku u jednu celinu Helmut Kohl. Ukoliko uspe da zadrži vlast do 2017.
godine bit ?e jedina evropska
politi?arka koja je uspela vladati više od Margaret Thatcher.
„Nema?ka majka“ kako je nazivaju je nakon 1990. godine uspela osnovati najuspešniju politi?ku koaliciju i do?i na vlast.
Jedan od Merkelinih najve?ih
uspeha je smanjenje stope nezaposlenosti i oživljavanje ekonomije Nema?ke.
Poznato je da je tursko stanovništvo do sada uvek podržavalo
SPD stranku, a nakon nje Stran-
ku Zelenih. No ovaj put se veliki broj turskih bira?a opredelio
za CDU. Podrška turskih doseljenika je znatno promenila status SPD i Stranke Zelenih na izborima.
Turci više ne o?ekuju pomo? od
ove dve stranke obzirom da u
prošlosti nisu doprinjele poboljšanju njihovom statusu u državi. Sve nade su sada usmerene na CDU. Neka od o?ekivanja
turskih bira?a su: obezbe?enje
dvojnog državljanstva, olakšano dobivanje nema?kog državljanstvai promene u zakonima
o imigrantima ( na taj na?in bi
Turci u Nema?koj mogli na lakši na?in dovesti supruge i decu).
Nema?ki izbori i Švajcarska
Održani izbori u Nema?koj ?e
se odraziti i pozitivno i negativno na našu zemlju. Jedan od razloga je koalicija izme?u CDU i
SPD. Podse?amo, SPD je prošle godine izrazila negodovanje
u vezi poreznog ugovora izme?u Nema?ke i Švajcarske koji je
naštetu nema?ke vlade.
Predpostavlja se da ?e se zategnuti odnosi izme?u ove dve
zemlje zbog sudelovanja SPD
stranke u vladaju?oj koaliciji.
Dalje, isklju?enost FDP stranke
iz parlamenta predstavlja drugu
negativnost s kojom se Švajcarska suo?ava, obzirom da je FDp
dosada podržavala Švajcarsku.
S druge strane, zanimljiv je na?in na koji SPD vodi ekonomsku
politiku u zemlju. SPD-ova politika otvara vrata za uvoz švajcarskih proizvoda u Nema?ku
koja je ujednoi najve?i kupac
švajcarskih proizvoda.
Fünf Prozent Abgeordnete
mit Migrationshintergrund
Im neuen Bundestag ist die Anzahl
der Abgeordneten aus Einwandererfamilien von 21 auf 35 gestiegen, das entspricht einem Anteil von
rund 5 Prozent. Die Zahl der türkeistämmigen Abgeordneten hat sich
mehr als verdoppelt. Und erstmals
sitzen zwei afrodeutsche Politiker
im Bundestag.
Švajcarci rado
menjaju posao
i ako im je
sadašnji dobar
Švajcarska se nalazi iznad svetskog proseka
kada je u pitanju u?estalost promene posla.
Tako je u 2012. svaki drugi zaposleni u ovoj
zemlji napustio postoje?e radno mesto i pronašao drugi posao, otkrilo je jedno istraživanje.
[BAM / AID-3718]
Š
vajcarska se u prošloj godini po intenzitetu promene posla našla iznad svetskog proseka od 47 odsto
anketiranih, navodi se u istraživanju investicione
kompanije Keli servis (Kelly Services).
?ak 56 odsto ispitanika u Švajcarkoj izjavilo je da je potražilo bolji posao na tržištu u toku prošle godine, uprkos tome što su bili donekle zadovoljni uslovima koje je
nudio poslodavac, piše švajcarski list “24 sata”.
Ve?e fluktuacije zaposlenih zabeležene su u frankofonskoj Švajcarskoj, u odnosu na preostale dve regije, nema?ko i italijansko govorno podru?je.
Glavni motivi za promenu posla bili su mogu?nost postizanja bolje ravnoteže izme?u profesionalnog i privatnog života (16 odsto), ve?a zanimljivost posla (14 odsto)
i profesionalno usavršavanje (12 odsto).
U istraživanju se tako?e isti?e da su muškarci znatno
brojniji me?u onima koji su potražili bolje pla?eni posao
(12 odsto), u odnosu na žene (osam odsto).
Anketa je sprovedena u periodu od oktobra 2012. do januara 2013, na reprezentativnom uzorku od 120.000 zaposlenih osoba u 31 zemlji, od kojih 4.600 živi u Švajcarskoj.