ЂУРА ЩЕФЕР СРЕМАЦ
БАЛКАНСКИ ЈАРАЦ И ЕВРОПСКА КОЗИЦА
С рели се на балканском брвну јарац и коза . Он стасит , млад рогоња , жељан мегдана . Она – бела као Снегуљица , млада , фино заобљена , права расна европска женка , жељна провода по ливадама и сеницима земље Недођије . – Скини ми се с пута ! – рече рогоња самоуверено . – Смакни се ти , а ја нећу ! – узврати шута умиљата козица замамних облина . Упиљи у незнана јунака и не трепну . – А чија си ти , кад си тако дрчна !? – Шта те брига чија сам . Сама своја . Одрасла сам у великој , културној Европи , у којој се козама све чини по вољи . – Види , види , шта ми наприча . Чудна нека та твоја Јевропа . Има ли игде на свету такве земље ? – Баш си неотесанко ! Није Европа једна земља , то је много више од ове твоје балканске забити . – Коме забити , успијушо европска !? – Ништа , ништа , то се само тако каже . Баш си необразован , да не кажем прилично заостао . – Добро велиш . Да нисам мало заостао иза тебе , већ би ме гурнула у речицу . Чујеш ли шта ти кажем : ’ оћеш ли се склонити или да те с брвна бућнем ? – Ју , ју , које мушкарчине ! А ја већ помислила : види ђувегије како ће ме лако преко мостића на снажним рукама пренети ! – Је ли ? Знаш , нисам о томе ни размишљ ’ о . Што си ти нека опасна цура ! Их , каква си , к ’ о пуце грожђано ! – Нека сам . И треба таква да будем , женско сам , а не ко ти ! – Шта ја ! Само тражим да ми се скинеш с овог брвна . Идем својим путем , а ти ми се ту натакарила на сред среде , сва се раширила к ’ о народни херој ! Не могу да коракнем преко тебе . ’ Ајде , скини ми се већ једном !
– Не скидам се ја тек тако , без борбе , таквима као што си ти , па да су ти брчине до земље дуге . Морам се раширити кад имам шире видике од тебе .
– Е , да сам знао да ће моју ћупријицу зајашити једна европска поширока козица – и брчине бих јарчије још дуже пустио .
– Нисам баш тако мислила . И овако зализане браде не изгледаш лоше . Па још тако рогат ! Само , што си толико тврдоглав !? Прави си балкански јарац .
– Види , види , лајавице . Него шта сам него јарчина , овде рођен . Знам ти ја сваку стазу и богазу ових планинских шума и гудура .
– Зато сам и ја овуда кренула из Европе . Досадила ми она џунгла на асфалту ... Волим природу . Кад оно - наиђох на јарца живодерца , који као да праве козе у животу видео није . Први пут се видимо , а већ се завадисмо .
Па лепо . Ти само тераш по своме , а ја сам јачи на свом терену , мислим , овом прелазу преко моје речице .