АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ
Г рађанин
М . К . покушао је да непробојни бетонски зид пробије главом . Његова тврдоглавост му се обила о главу , па је платио главом .
Узорни становник А . Ј . пробао је да исти тај зид који је висок небу под облаке прескочи помоћу мотке , али је , да извинете , усрао мотку .
Наш врли суграђанин Е . И . Д . желео је да заобиђе овај исти зид . Кренуо је да му тражи крај , али се изгубио и сада траже њега , а плаше се да је тамо далеко дочекао свој крај .
Извесни господин Петар М . мислио је да може да се попне уза зид , али није исто мислити и пењати се . Пошто се стрмоглавио са половине зида , сада не може да пређе ни праг .
И честити О . Т . хтео је да савлада легендарни зид . Он је окупио групу пријатеља који су с балваном у рукама јуришали на то чудо од чврстине . Касно је било када су схватили да та револуционарна метода не даје резултате и да су испали већи балвани од дебла које су користили .
Невољно су од савлађивања зида одустали и они који су неуспешно користили катапулт , мердевине и испаљивање из топа .
Повремено се испред бетонске грдосије окупљају кљакави , парализовани и траумирани ветерани освајања зида .
Они и даље не одустају . Издалека подсећају на ортодоксне Јевреје испред Зида плача у Јерусалиму . Само што ови људи главама , рукама и ногама ударају у бетон и у трансу понављају мантру :
- Никада нећемо признати реалност зида .