Ч О В Е К О Д П О В Е Р Е Њ А
Алкохол , драги моји , не решава проблем страха . Чим се отрезниш , страх се поново врати . Човек је , ипак божје створење .
Сећам га се из једног од ратова , који смо водили са неким братским племенима . Био је то опасно сналажљив човек . Одвије затварач бомбе и котрља је по бетонском поду , док ми спавамо . Други пут , опет , рафално гађа празну конзерву на улици , док људи беже од рикошета . Кад види неки нов ауто , рафалом направи штеп по њему . Тешко му да гледа лепе ствари у ружном окружењу . Једном донесе две дечје главице и баци их пред нас . Мушка и женска глава , косица им покрила очи .
'' Што бре , кољеш децу ?!'' – врисну на њега један од нас .
'' Немам ја времена да се враћам по њих , за 10 година !'' – одбруси наш пријатељ .
И тако , кажем , неки фини човек . Уђе у цркву , покупи паре са олтара , изађе напоље , баци паре увис и побожно изговори :
'' Господе , узми што је твоје , а што је моје нека падне доле !'' И да видиш чуда , све му се врати . И сам Бог је милостив , кад је надмудрен .
Можда бих га и заборавио , да га ономад случајно не спазих на првом каналу јавног сервиса . Предводи неку високу државну делегацију , лупа руком по столу , помиње евроатлантске интеграције . Спашава свој народ . И да будем искрен , пошто се успешно савладах да не искочим из ове отањене коже , скидох капу и поклоних му се .
'' Алал ти бре , вера ! Ти си неуништив !'' Патриота , људи , док дише , остаје патриота .