ЗАКОН ЈЕ ЗАКОН
И злазим ти ја синоћ из куће кад испред мене се створи полицајац .
Реко шта се то догађа ? Каже не догађа се ништа , кренуо мало у патролу . Па где баш на моја врата да набаса ? Ништа , ја га поздравим и кренем ка улици . – Стани ! - викну полицајац . Ја стадох као укопан . – Па где си ти кренуо ? – Па мало да изађем . -Где бре да изађеш , је л на улицу ? - упита он . - Па да . Мало до кафане . - До кафане кажеш ? - Па да , мислим , ту близу код Јоксе . - Е па неће моћи . - Штоо ? - изненадих се ја . - Је л видиш ти какво је време напољу ? - Ма видим . Али не брини се ти за мене друже . Искусио сам ја и гору кишу од ове . Не плашим се ја тога . - Ма не кажем ја због кише , већ због тога што немаш одговарајућу обућу . - Какву обућу ? - Па немаш чизме , а за ову кишу су потребне чизме . Казна 2000 . - Шта бре ? - Ти не чујеш добро сваки дан ? - Па средом и петком , слабије , можда због поста . - Још 2000 . - Па зашто сад човече ? - По закону 3908б , члан 12 каже да глув човек не сме да изађе на улицу без слушног апарата . Ето зато 2000 . - Куку мени , шта ме снађе . Полицајац поново нешто пише . - Шта је сад ? - 3000 за кукање . - Какво бре кукање , па ко кука ? - Ти си кукао , а по закону 5903 , члан 3 каже да је кукање дозвољено само на гробљу , на сахранама , али то мора да се најави четири дана пре смрти покојника . Идемо даље . - А , па идемо онда , лаку ноћ .