ЂУРА ШЕФЕР СРЕМАЦ
ПОГРБЉЕНА СТРАДИЈА
О пет ме изненадио мој стари прика , Пантелија пинтер . Улових га пре неко вече поред гранатог ораја , близу бирцуза , како лепи плакате . – Јеси л ’ то ти , црни Панто ? – зинем од чуда к ’ о свраче на југовини . – А ко би други био , мој побро ? – Ама , чим сам те вид ’ о , ништа ми не беше јасно . Не иде ми под шешир што дангубиш по селу с тим папиретинама , рајснеглама и чекићком . Канда си одлепрш ’ о у детлиће , па кљуцкаш по дрвећу !
– Та , немојте касти ! А кад си ти ономадне бициклис ’ о преко јендека за твоју странку , онда ником ништа , а !? Још ти и гуму испустили тамо неки страначки противници ! Лепо се чуло – пшшш !
– Добро , пустимо то . Него , која те невоља натера на будалаштине , у тим годинама ?
– Што будалаштине ? Сањ ’ о сам чудан сан . Видим ја као себе ди се грлим са мојим дивним гласачким народом . Сви ме тапшу по рамену , одобравају ми предлоге о лепој перспективи овог нашег Блатњаревца , па ми све мило око срца ...
– Црни Пантелија , каква перспектива у овој забитој варошици ? Та , још ни струју немамо , а ти млатиш празну сламу о некаквој бољој будућности . А како ти се звала партија , у том лепом сну ? Какав јој био програм , кад са уживанцијом о томе диваниш ?
– Најбољи програм и најлепша ’ артија на којој је написана и записана та моја партија . Па још је и измолована и нацифрана најчиткијим рукописом , са здраво финим црвено-плаво-белим словима , па са грбом .. Знаш , и ја сам се слик ’ о преко цеееле плакате !
– Чекај , куд си навро , Панто ! Доста смо погрбљени и без грба . Ништа не разумем ту твоју политику . Какве тробојке , трице и кучине ? Кол ’ ко те знам , за последње две деценије слик ’ о си се само онда кад те комшија у ’ ватио апаратом голишавог , на гувну , па тужио суду што се без гаћа купаш под орајом , у дрвеној каци , у пô бела дана !?
– Па , шта ондак − моја авлија , мој орај , ја се брчкам ди ја ’ оћу ! А и мор ’ о сам , била тешка оморина , прикане . Нису ништа бољи ни ови данашњи голишавци што се кезиду к ’ о луд на брашно , са тих папирчина по тарабама . Они ћеду да се боље обуку тек кад и ’ народ изабере . Кад могу ти голаћи да се сликаду , могу и ја .