ДАЛИБОР ДРЕКИЋ
МОРЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Стигли смо на море „ наше “ Црне Горе , Апартман је страшно лош , Ђубреници разни , баш као по казни Загађују грудни кош .
Дошли смо на одмор у скучени комфор , Лоших апартмана знак , Треште народњаци , народни јунаци , На очи нам пада мрак .
Смрдуцкају , базде отпадице разне Што улици краду крас , Понели смо ве-це због себе и деце , На плажи је ве-це спас .
Ајкуле не гризу , јер неће ни близу Ту где плива кењ и пиш , Астрономске цене штрче као стене , Сретан сам ко мокар миш .
Од Будве до Бара нема конобара Кога зовеш један пут , Пет пута га тражиш , молиш , кумиш , јадиш , И још је на тебе љут .
Платили смо пиво као да је живо , Ручак као рајски врт , Сваки скупи провод био нам је повод Да не дођемо други пут .
Били смо на мору на годишњем одмору , А шта ћемо јести сад ? Проклели смо плажу и ТВ монтажу , Отрезнила нас је глад .