... Брзо сам научио да су овце симбол друштва и да је главни ован симбол моћне команде , а да је мој деда симбол врховне команде , док су отац и стричеви помоћници а ја само инвестиција за будућност фамилије и домовине . Али , не мора увек главни ован с великим роговима да буде стварно главни . Ето , у нашем селу имамо људе и јака домаћинства , сеоског поглавара и сеоски савет , као свако „ демократско друштво “, али на савету главну реч је водио мој деда , јер се сваки састанак завршавао дедином трпезом , а гласање се увек одлагало за после ручка . Научио сам брзо лекцију да главну реч у демократији има онај који има највише оваца и који може да храни остале елементе демократске власти . И тако сам опет захвалан овцама највише на свету . Разумео сам заувек однос између демократије и оваца . ... Учитељ географије и ја смо се помирили , и по наређењу директора сам морао да му пољубим главу у знак поштовања и извињења . Учинило ми се да учитељ није опрао косу више од месец дана , али нема везе - морао сам да послушам и урадим шта ми је речено . Убрзо су почеле и припреме за завршни испит осмог разреда . Товљене овце су стрпљиво чекале у штали да се жртвују животом за мене . У бабиној кухињи су све жене спремале најбољи пиринач , јогурт , салате и колаче . У нашем селу , учитељи имају две радости : прва је кад добијају плату , која увек касни , а друга је кад дође лепи и весели петак па се састану сви за дедином трпезом . Још и приде , добри деда је донео одлуку да се чешће поставља та чувена трпеза , јер испити већ куцају унуку на врата . Тако се догодило да поред познатог ручка петком , буде и вечера понедељком . Таман када су нестале овце из штале , изађоше и резултати завршног испита у школи . По природи ствари , дакле без изненађења - завршио сам основну школу . Био сам радостан , али и тужан због мојих другова оваца , који су били жртвовани због мене . Ето , то нећу никад у животу заборавити .
... Брзо сам научио да су овце симбол друштва и да је главни ован симбол моћне команде , а да је мој деда симбол врховне команде , док су отац и стричеви помоћници а ја само инвестиција за будућност фамилије и домовине . Али , не мора увек главни ован с великим роговима да буде стварно главни . Ето , у нашем селу имамо људе и јака домаћинства , сеоског поглавара и сеоски савет , као свако „ демократско друштво “, али на савету главну реч је водио мој деда , јер се сваки састанак завршавао дедином трпезом , а гласање се увек одлагало за после ручка . Научио сам брзо лекцију да главну реч у демократији има онај који има највише оваца и који може да храни остале елементе демократске власти . И тако сам опет захвалан овцама највише на свету . Разумео сам заувек однос између демократије и оваца . ... Учитељ географије и ја смо се помирили , и по наређењу директора сам морао да му пољубим главу у знак поштовања и извињења . Учинило ми се да учитељ није опрао косу више од месец дана , али нема везе - морао сам да послушам и урадим шта ми је речено . Убрзо су почеле и припреме за завршни испит осмог разреда . Товљене овце су стрпљиво чекале у штали да се жртвују животом за мене . У бабиној кухињи су све жене спремале најбољи пиринач , јогурт , салате и колаче . У нашем селу , учитељи имају две радости : прва је кад добијају плату , која увек касни , а друга је кад дође лепи и весели петак па се састану сви за дедином трпезом . Још и приде , добри деда је донео одлуку да се чешће поставља та чувена трпеза , јер испити већ куцају унуку на врата . Тако се догодило да поред познатог ручка петком , буде и вечера понедељком . Таман када су нестале овце из штале , изађоше и резултати завршног испита у школи . По природи ствари , дакле без изненађења - завршио сам основну школу . Био сам радостан , али и тужан због мојих другова оваца , који су били жртвовани због мене . Ето , то нећу никад у животу заборавити .