ПОЛИТИКА И ДРУГИ ЗАНАТИ
М инистри су део наших успеха и победа на међународној сцени . Они српским спортисткињама и спортистима који побеђују упућују телеграмске честитке и организују дочеке на којима су политичари главне звезде .
Политичари , наиме , многима пружају наду . Нарочито лошим ученицима – да се и без школе може успети у животу .
Народне представнике неосновано оптужују да се возе црним „ мерцедесима “. Они се , заправо , возе црним „ аудијима “ и „ бе-ем-веима “.
Државни функционери нове генерације не живе , као њихови претходници , на Дедињу . Више воле виле на Сењаку и Топчидерском брду .
Народни представници често посећују позоришне представе , и на њима се осећају као у свом дому , то јест у скупштини .
Они су гости и на филмским фестивалима , где уручују награде најбољим глумцима , мада би , да је по правди , награде за најбољу глуму требало да припадну њима . Они се зову народни представници док народ не сазна ко га представља . Наши грађани никада не могу да виде функционере како се одмарају . Зато што обични људи нису у прилици да отпутују у егзотичне крајеве – на Кубу , Барбадос , Хаваје и Тајланд .
Политичари су врло комуникативни и дружељубиви . Нарочито воле да се друже са сумњивим бизнисменима и несумњивим криминалцима . Али пошто сусрећу многе људе , обично забораве све своје сусрете са ухапшеним мафијашима .
Сваки политичар на питање зашто се бави тим послом одговора да то чини да помогне грађанима .
У пракси то изгледа овако : министри помажу грађанима да имају што мање пара , јер новац квари људи ; засмејавају их обећањима , а смех је здрав ; остављају их без посла , јер рад изазива професионалне деформације . Напослетку , ови људи нарочито много чине за народ када оду с државне функције , јер људима тада неописиво лакне .