Израња сунце из градскога смога А ти већ бришеш зној са лица свога Окрећеш се и погледаш око себе : Лица измождена , очи бледе И ти кроз крезаве кажеш зубе : Ко вас , бре , јебе ! И проспеш још псовки клубе Затим узмеш празан бурек ,
И да си на западу Бивше реко би моћно :
Који је ово дрек !? Овако мазнеш Бурек « источно » И потом пљунеш у шаке Мислећ како ћеш данас сочно Према себи бити на језику без длаке И додаш на празан бурек реч пркосну , Мисао ужасно посну :
Какво мутно сунце , какав јебени дан
УСТАЈТЕ , ПРЕЗРЕНИ НА СВЕТУ
Устанте , робље Пуно вас је гробље Иако вас нема У Алеји Великана У свету опсена И обмана
Устанте , робље Кличе вила са небеса Док капиталиста Гаће отреса Пуне жутих мрља И пузи по поду : Отишо му долар некуда ! Устанте , робље Широм планете Оставите топле кревете Хајте на рад трудни Оставте жене сапете да вам други креше на дан судњи и док не сване зора сиња Ето , тако беше !
Не убиј се , гољо , ниси сам !