E то дође и ова зима брате . Ја је никако не волим . Пада снег , дува ветар , а ми се Цигани плашимо ветра куме . Питаш се што се плашим ветра , а питаш се ? Мисиш куме да што живим у овај стан да је мени лепо , а ? Е па није брате лепо . Ја и жена и наши шес деца , а још кад дођу и она Мирчетова , деца од мога комшију , ту нема де игла да падне , а камо ли куме нешто друго . Живота ми кад ти каже твој брат . Мисим да је пре било млого лепше , среће ми . Сећам се ја ка сам био мали ( прелази погледом по соби ) ево као овај . Не , не имам још мањег . Е ! Онај у ћошку . Таки сам био мали , а можда још мањи . Сећам се ко да је јуче било љуби те брат . А , мој деда упрегне коње па мене тури у она кола па правац у државну шуму да сечемо дрва . Шта ћеш брате мора од нечег да се живи . Зима долази , а ти брате немаш с чиме да се грејеш . И кад стигнемо у шуму , а дрва све волка на пању . Ти то ниси видо у свом животу . И да живиш још девет живота не би ти то видо . Ма дрво огромно , небо додирује . Стао ја јадан пред дрво и гледам . Кад поред њега нека табла закуцана и нешто пише брате . Гледам ја у оно , ал шта вреди куме кад ја не знам да читам , а не зна ни деда . Изчупам ти ја брате мој ону таблу па бацим у кола . Шта знаш треба ће ми . Па уземо сикире па клебај по оно дрво . Црко сам брате од умора . До мрак смо га ми секли . И кад га на крају обалишмо , окресашмо гране , натоваришмо те гране куме и кући . Ми нисмо крали дрва , само то грање . Не мож то дрво коњи да вуку . Е ондак нам после неколко месеци дођу ови из државу кажу да су из заштиту Рома , право да ти кажем куме ја нисам ни чуо за те Роме , ал нема везе ак ће народ да помогне . Кажу ви више не мож те да живите ту у те бараке поред пута . Кажу брате ваша деца мож да изгину . А , ондак им мој отац одговори , нећу на цигањски јер ти не знаш то . Каже им мој отац да смо ми способнији и од Тарзана . Јес среће ми бијо је човек у праву . Ми смо ти скакали ко мајмуни с гране на грану . Они оће да нас селу . Ма каки , мој деда и мој отац ни да чују . Кака селидба , ми одавде не мрдамо . И прође тако брате некоко година , умрео мој деда , дошли они да нас рушу . Јесте љуби те кум . Да нас рушу и готово . Кажу ви више не мож те да живите овде . Кажу сву сте нам ботаничку башту исекли , исекли сте сва дрва стара преко шесто година , брате . Јел мож да ми верујеш ? Па дрво да живи шесто година , де то има ? А и ако је то истина да је толко живело , па не мора више . Ја кад би куме доживео сто година ја би бијо срећан , а они кукају за дрво од шесто година . Не вреди брате , видим ти ја да ту више не мож да се живи . Дали нам некаку конзерву за нас волко . Па не мож брате у њој да се окренеш . Пакујемо се ко сардине . Па де ћу љуби те брат да ставим сво оно старо гвожђе , питам ја тебе ?! Где ћу да турим онај стари папир ?