А Ф О РИ З МИ
Април 2014 . Број 37 . Година IV
Захваљујући једној кучки , сад живи као кер !
Нећемо више тумарати по мраку . Једно од предизборних обећања је и светлост на крају тунела !
Бригу о нашим најмлађиима , нажалост највише воде педофили !
Данас је предизборна тишина . Сутра ће да блејите !
Власт спроводи демократију и згазиће све оне који јој се нађу на путу !
Данашње девојке рано пропуше . Прву цигарету запале много касније .
Цигарете су штетне . Пушење није .
Све је у браку наше . Само је његов- мој .
Из ониске сељачке собице чује се глас домаћице баба-Сејке , као да дивани сама са собом :
– ’ Oће ући , нееeће ући , ’ оће … опет неееће ... Та , помози ми , деда ! Придружује јој се мушки глас , сигурно деда-Пантин :
– Окани се , баба , већ једном ! Не могу да се усредсредим . Ваздан ме ометаш . Шта си запела к ’ o прасе у ку ’ рузе !
– Али , дедице мој , дозволи да завршим . Видиш да ми данас нешто не иде од руке . Изгледа да треба мало лево , ово ми око малчице лаже . Рука ми нешто дрхће , не знам штo . А волела би ...
– Та , како и не би , колике си деценије претурила преко грбаче – једва дочека Пантелија , цвикераш ( јер то његово гунђурање беше ), да се наруга , додуше са мало безазленијом жаоком у речима него обично .
– Их , и ти ћеш ми нешто касти ! А колико си насадио на своја згурена плећа ? – зашкиљи баба Сејка на десно око , а то обично чини кад има нешто важно да каже .
– Не ради се о мојој грбачи него о твојој руци што дрма ли дрма кô бесна , канда ветар дува – наставља деда са ругалицом .
– Пусти ме , матори јарче , не торочи више ! Још само да подесим нишан малкице удесно ... Тако , тако ... ући ће , неће , ’ оће у рупу , не може ! Та , шта ми је данас ! – упорно као да се преслишава , баба Сејка покушава да оствари жељени циљ .
– Попи ти , драга моја , још коју медљаниицу , па ’ ш да видиш како се гађа ,
РУКА БАБА-СЕЈКЕ
а-ха-ха-ха ! – опет се чује готово победнички глас старог закерала и злопамтила Панте .
– Ти ћеш да ми велиш ! Кад си оно задњи пута погодио ? Ихај , још пре неке године , кад сам ти ја држала иглу , а ти једва увук ’ о тај проклети конац .
– Хм , хм ! Увек си ти у праву – прогунђа у браду Панта , покуњи се и забије још јаче главу у бајате новине , натрашке окренуте .
И лаж и истина имају своје вјернике .
Најтежи је посао тражење посла .
Некорумпирани је политичар онај којему до сада још нитко није понудио одговарајући износ .
Нестрпљивим људима трамвај долази у исто вријеме када и стрпљивим .
Од кољевке до гроба најљепше је ђачко доба – то говоре и они који су редовито бјежали из школе .
Приклањајући се политици многи умјетници добро зараде , што их на крају скупо кошта .
Тко није увијек у праву има више пријатеља од оног тко је увијек у праву .