ГОСТИ СА БИЈЕЛЕ ПЛАНЕТЕ
" Дјецо , заиме Бога , шта ту радите , бјежите одатле !" викао сам и махнито млатарао рукама . Четворо дјечице , не већих од првачића , вртјело се око летећег диска , сребрнастог , сјајног , пречника тридесетак метара . Неколико минута раније , исти је парао небом , стуштио се великом брзином и уз потмулу експлозију нестао јужно , у њивама уз ријеку . Јурио сам за њим , својим реноом четворком , жељан авантуре , чиме сам обуздавао властити страх од ког су ми тијелом струјали жмарци . Кола су се љуљала и поскакивала по прашњавом путу . Диск сам угледао на средини њиве покосеног жита , направио је кратер у земљи , при удару , а онда очигледно искочио и зауставио се на површини .
Пренеразио сам се када сам угледао дјецу . Дотрчао сам до дјеце , срце као да ми је тукло ту , у потиљку , нисам ни гледао чудесну машинерију , зграбих дијете , оно најмање , али га нисам могао помјерити са тла . Осјетих нечију шаку на својој мишици . " Само полако ", обратило ми се најстарије дијете , " све ће бити у реду ."
43