БАЛАДА О КУРТИ И МУРТИ
Јахао је коња свога силник један звани Курта није марио ни за Бога бринуо га је само Мурта .
Трпело је јадно кљусе мучење без хране и воде док се није поуздало у се и пожеле грам слободе .
Разапео Мурта је мреже на несрећног коња око бацио око Курте обруч стеже не би л ' га са седла збацио .
Када Мурта шчепа гриву и ногу посла Курти у лице коњић удари у прву шљиву у сред дана засјаше звездице .
Слути Курта шта се спрема пешачење му на видику према коњу тек милости нема њиштање се претвара у рику .
Јурну коњче хитро , лако пут слободе и спасења док је Мурта вришт ' о , плак ' о
Курта клону од бола и понижења .
22