Прозна прича у рими ЂАВОЉЕ ТИКВЕ
Кад ђаво у коприве седне , баш му прија , права мистерија ! Човек је зверка другачија , воли да глуми час вола , час ђавола ! Јес ’ да прилично старка пече , али трпи и ћути , цели дан и вече , не вреди да се љути . Цењен у друштву испадне тако , а ђаво му сервира – све наопако ! За престиж лични и безлични , жарка жртва , жива или мртва , поднети се мора – без поговора !
Од памтивека позната је она чувена : ко са ђаволом тикве сади … тај је на скупштинској паради – додаје ова седа сатиричарска тиква ( нешто јој баш од руке иде , да очи виде , ово сатирично римовање , бело-црно стање / срање , од наше насушне муке !).
И ђаво је сит посланика . Хтели би да нам засоле ручак , а не вреде ни пô сланика . Ипак , успевају да нам запрже празну , посну , безмесну чорбу , а не видесмо , већ две деценије , праву масну торбу ! Ђаволска работа – баш срамота !
Све се нешто питам , да не скитам , колико је у све помешала прсте ( а ђаволи се не крсте !) – ђаволова господарица хидра , лукава и окретна гђица Утопијица , прождрљива , халапљива – европска видра !
На коју год страну се осврнеш , окренеш – свуда јад и беда , од реда и преко реда . Сиротиња раја не зна више како да спаја од исте батине два краја , а камоли да сачува јаја , мислим , бар до Васкрса . Што их више чува , мука их лакше спува ! Па ти види , мој брале , муке ђаволски стасале !
11