ПОРТИР
Шта ћу , брате , морам да се зајебавам . Брже ми прође време . Тежак је портирски живот … Рекао си једну кашичицу шећера ? У реду … Е , пријатељу мој , да ниси свратио убио бих се од досаде . Мало пре тебе дошао један , неприметан као жирафа , црн , са огромним очима , тотално збланут . Пита тихо може ли до директора . Може , рекох , остави личну карту и да те упозорим на једну ствар да се не би уплашио : Директор нам је глув као топ , зато кад уђеш , вичи на сав глас . Једино ће те тако чути и немој да те изненади ако виче . Не чује он себе … Иначе , овај наш миран као бубица и кад прича не знаш да ли је жив . Чује одлично … Идеш горе , рекох му . Други спрат . Канцеларија 15 … Захвали ми се човек и оде горе . Окренем локал , назовем директора и кажем му да му у посету долази неки збланути , виче као луд , а изгледа да је и наглув . Поновим и њему да се не изненади што виче и рекох му да и он виче како би га овај чуо . За пар минута ето их , срели се и вичу као магарци пред кишу . А , лудило брате . Шта да ти кажем , морам да се зајебавам . Брже ми прође време .
33