ПТИЧЈИ СВЕТ
Посматрајући живот птица Миро је дошао до закључка да има доста сличности са њима . У кући која се налазила недалеко од града имао је пуно кавеза са најразличитијим врстама : од канаринаца до галеба , па чак и једног орла . Љубав према крлатим створењима прешла му је у опсесију . У тој кући није било никог осим њега и птица и он је почео да живи живот сличан својим љубимцима . Јео је повремено семенке , за које је и раније истицао да су много хранљивије од многих других намирница . Неретко су га многи случајни пролазници могли видети како цвркуће у врту и млатара рукама покушавајући да полети . Проводио је време у читању , углавном , литературе о птицама . Имао је све што је у градићу могао набавити за свој хоби . Било је то тихо место у које се доселио пре двадесет година и у којем је нашао много занимљивих примерака птичије врсте . Једног уторка , након поподнева проведеног у башти и обилатог ручка , док је брисао зној са чела , одлучио је да дозове све птице које су облетале и имале гнезда у околини . Имао је то на уму и раније , док је правио пиштаљке којима их је с времена на време дозивао . Међутим , нису се све птице одазивале на звиждук . Најчешће би долетале чавке , скакутале по башти и чупале биљчице што су тек изникле . Једном су му чак улетеле у кухињу и поразбијале сво посуђе . Те птице је сматрао најдосаднијим и није их волео . Па ипак , долазили су и врапци , ласте , шеве , роде и још неке мале врсте . Слетале би на дрвеће око куће и посматрале . Пожудно су кљуцале семенке које им је гостољубиви домаћин бацао . Миро се у таквим тренуцима осећао као господар . Уживао је као никад до тада . Био је у стању да препозна сваку птицу и да је зове по имену . Како је време пролазило успевао је да привуче све више и више птица , које су се налазиле у околини . Већ их је било толико много да ни кап кише није могла да падне на земљу .
23