Више ми се не иде кући . Желим да разјасним мистерију . Ипак одлазим кући . 7 . Прошло је тачно десет година од кад сам почео да посматрам угао . Прашина је прекрила плочице , више се не виде спојнице . Поглед ми је тром . Скоро да сам убедио себе да се рука више неће појавити , али је прст избио је из прашине и дозива ме . Прилазим опрезно , сагињем се . Приближио сам се довољно близу кажипрсту да могу да препознам отисак с чаше . Кажипрст ме је кврцнуо по носу и увукао се у рупу . Више се није јавио . 8 . Небо је прозрачно . Звезде блистају . Месец се смеје . Обрисао сам прашину . Угао је празан . Нигде рупе . Око пола једанаест из пода израња песница и прети ми . Не могу да поднесем кад ми неко прети . Скачем на песницу , ударам је дрвеном дршком од метле . Дршка се сломила . Песница се повукла у рупу . Одлазим кући и лежем у кревет . Свам сном праведника . 9 . Остало ми је још две године до пензије . Рука се више не јавља . Неко је ставио корпу за отпатке у угао . Открио сам да ме корпа успављује . Дешава ми се да придремам . Гледам корпу како се издиже . Неки човек покушава да изађе напоље . Како се он подиже тако ја тонем и отимам се да ме не би повукао . Ослободио сам се . Скачем по корпи . Шутирам је ногом док се не смирим . 10 . Напољу је хладно . Нема ни неба ни звезда ни птица . Још неколико дана па одлазим у пензију . Онај човек упорно покушава да се ослободи . Преместио сам орман у угао . Он подиже орман као од шале , али као да не жели да изађе напоље . Можда све то ради како би ме забавио , а можда и грешим . 11 . Вечерас певају славуји . Радост тка песму од уздаха . Вечерас последњи пут посматрам угао . Ако непознати покуша да изађе напоље , нећу му се супротстављати . Пустићу га и пратити да откријем ко је он . Прошла је поноћ , а он је изашао напоље . Не успева ми да га стигнем . Нестао је у мраку дворишта .
12