ПУСТИЊА У НАМА
Нико се више не сећа ко је и када развејао пустињу у нама . Уврежено је веровање да је топао афрички ветар из будућности донео прва зрнца песка , као какав вирус . Она су временом почела да се умножавају . Од једног зрнце настала су два . Од два зрнца четири . Пустиња је нашла погодно тло , расла је из дана у дан . Становници су и не слутећи каква им се опасност спрема , из генерације у генерацију прилагођавали пустињским условима . Иако је плодне земље било на претек , пустиња је лагано освајала простор под мочварама и шикаром . Услед суше и временских непогода гром би запали неко дрво . Пустиња би просто букнула . Пожар би уништио сво растиње . Ницали су чађави предели с спаљеним стаблима . Сунце је будило равницу и преживеле становнике који су на згаришту тражили храну . Било је печених пужева , ситних животињица и птица , а понајвише скакаваца и разних инсеката . Мештани који су претежно бавили сточарством одлучише да сеју жито . Рибари су доносили рибу са реке . Сељаци су продавали овас и пшеницу на пијаци . Захваљујући размени добара и трговини зачеше се прва насеља крај река . На местима где се таложио речни муљ пустиња је била плодна . Али време је чинило своје . Невидљива зрнца песка су се множила . Избијали су ратови , пролазиле су бурне епохе . Наизглед плодна земља привлачила је колонисте . Пустиња је била гладна . Хранила се охолошћу људи . Остале су кости као неми сведоци закопане у земљи . Ницала су гробља . Свако село је имало гробље , свака варош барем два . Постоји веровање да су паори потомци бедуина . Загледани у пространство равнице , осуђени да до краја живота обрађују земљу . Пустиња није увек шкрта . Шкрти су људи који њом управљају . Навикли су да узимају . Невидљивим бичем закона поданике држе у страху . Завели су ред . Озаконили пљачку . Унизили становништво . Регрутују у своје редове нове снаге . Појачали су се снагама војске и полиције да би сачували поредак .
22