АМБРОЗИЈА
Недалеко од улаза зграде , испод сивих лимених сандучића за пошту , стоји картонска кутија . Око кутије су побацане рекламе по којим газе станари . Нуди се достава пица на кућну адресу , надоградњу ноктију , трепавица и разни козметички третмани . На ходнику лежи флајер градске управе штампан у боји : « Почупајмо амброзију с кореном ». Испод слике амброзије је текст . Набројани су сви штетни ефекти алергије коју изазива полен ове неугледне коровске биљке .
У улици мог детињства некада се ширио слатки мирис процветалих багрема . Временом је остало тек неколико стабала . На месту старих кућа никле су вишеспратнице . Уз ограду градилишта стидљиво је расла непозната биљка у нашем подневљу – амброзија !
Из дана у дан амброзију сам сретао на сваком кораку . Виђао сам је чак и у олуцима старих кућа у строгом центру града .
Решио сам да покажем грађанску свест . Градску иницијативу сам озбиљно схватио . Са зелених површина чупао сам амброзију и стављао је у пластични џак . Посао нисам могао да обавим сам . Председника Месне заједнице пронашао сам у кафани . - Цео наш кварт опкољен је амброзијом - рекао сам узбуђено као да ме зелени струкови амброзија гоне у стопу . Из пластичног џака извадио сам мртву биљчицу и махнуо испред председниковог носа . Он се закашљао , а потом је почео да кија . Црвен у лицу , што од алкохола , што од полена амброзије , председник је дисао као риба на сувом . Када се мало прибрао , почео је са причом . - У моје време нико за амброзију није чуо . Нова власт нам је обећала корење . Корење смо и добили ! Дигао је чашицу вињака и наздравио невидљивим ликовима из своје младости , који су дефиловали у његовом сећању .
40