БУЛАТОВИЋ ЗА ВИБА ( о књизи “ Духови сатире ”, Владимира Булатовића )
Оне који се баве сатиром неће збунити наслов овог текста . Српска сатира има два Владимира Булатовића . Један Владимир је писао сатиру , други Владимир , такође пише сатиру . И један и други су својим списатељским талентом успели да оставе траг на домаћој сатиричној сцени . Владимир Булатовић Други , у својој новој књизи „ Духови сатире “ и причама које су се нашле у њој , ни мало не заостаје за својим имењаком . Успео је да у овој књизи његови „ духови “ остану озбиљни и поред свеприсутног хумора . Успео је да од своје књиге направи доброг духа попут Каспера , али којег се ипак многи плаше . А није ли , заправо то и циљ сатире (?!) -да насмеје , али и да то ипак буде неки „ горак “ смех , који ће оне који читају , ипак „ натерати “ да се уплаше и почну да мисле . Сатира Владимира Булатовића Млађег , не ради ништа друго , него тера на размишљање . Довољно је прочитати само једну кратку причу из ове књиге и остати замишљен над оним о чему она говори . „ Старица са мухалицом “, кратка прича која вас тера да о њој дуго размишљате . Прича која говори о међуљудским односима , о предрасудама , о страху шта ће неко помислити , рећи о нама , о пролазности и неповрату времена , о људској патњи ... Због свега овога главни мушки лик из приче , уморни , жедни путник , није желео да затражи чашу воде од старице која је седела за столом , са мухалицом у рукама и бокалом са водом испред себе . Није ли његов лик , тај уморни путник , можда помишљао , седећи за тим столом и гледајући бабу како млати досадне муве које је окружују , да је и он један од њих , и да је та мухалица намењена и некима попут њега . Да ли је због тога он седео и чекао да све прође ?! Писац нам , кроз хумор , у овој причи , али и у целој књизи управо говори о пролазности , о пропуштеним шансама , о животу и смрти , о „ великим “ људима који то заправо и нису , о књижевницима , о оперским дивама , о свему ономе што га окружује , о ономе што му смета , а што нажалост постаје свакодневица . Ваљда због толиких аномалија у друштву , Србија има толики број квалитетних сатиричара ?! Ипак , не мора да стрепи за младе снаге , јер има Владимира Булатовића који је заслужио „ Виба “! Књига „ Духови сатире “ је доказ да , како каже старица из горе наведене приче : „ Има наде за овај свет “.
Гл . и одг . уредник часописа за хумор и сатиру „ Шипак “ Игор Браца Дамњановић
Београд , 16.9.2013 .
3