На Новом градском гробљу Друг пуковник нема за ким да уздише ( Ан – пак , јебо те !)
Јужнословенски град и Друг пуковник у њему ...
Пред излазак из стана , друг пуковник поносно погледа своје здраво , румено лице у великом огледалу и задовољно оде на састанак са превремено пензионисаним колегама , официрима и подофицирима ЈНА .
Недеља је била дан за њихове сусрете , при којима су се дуго здравили и радосно пипали по снажним мишицама , упадајући у благо еуфорично стање које је утицало да забораве најважнији разлог сусрета . Увек би га се сетио најстарији по чину ( остали нису смели ?): посета гробљу је била прећутни , недоговорени ритуал !
Уредно обријани , уредно обучени – волели су да у стројевом поретку иду до улаза Новог градског гробља . Тада су замишљали да их лично Друг Врховни посматра и да сви и све око њих дрхти у страху , јер наступају први војници Балкана и ударна песница силе бр . IV ( 4 ?) те наше ( декадентне ) Европе .
На улазу би се раздвојили . Свако би отишао до свог детета или унука , жртве крвавог распада * СФРЈ . Свако , осим друга пуковника ... Он би одлазио до гроба незнаног хероја , омладинца палог за слободу , убијеног док је лепио плакате ...
37