Слепи с црвима у гробној јами , где невид српству испије очи . Слуђени , сами , у трулој чами , недођијским се стопама крочи .
Обезнађене црнило рами , погром нас кљује , на нож оброчи . Везани бодљом , жицом у тами , осакаћене време расточи .
На крају века , адској помами , у зверињку се грчи и кочи . Лаковеран се камом омами ,
и у осињак језик замочи . Безлични свете , барем се срами , из наших срца крв и гној точи !
14