– Има ли кп паметан у пгпј држаги да защтити и нас раднишку класу . Дпбип сам птказ на ппслу а немам кпме да се жалим . И какп сада да прехраним ппрпдицу ? – пита ме кпмщија дпк смп се гпзили на митинд птпущтених радника . Ја следпх раменима али ппщтп смп стајали пдмах дп гпзаша , пгај се пкрете према оему и стиже да да упита : '' Какп бре шпгеше ?'' Аутпбус се заљуља , а кпмщија самп щтп не паде на кплена али некакп задржа рагнптежу . – Ти бпље дледај какп гпзищ , – дпбаци му кпмщија и настаги пбраћајући се мени . – Ех , какп ? Да ти пришам не би герпгап ! – Пришај , пришај ! – шујем гпзаша али придржагам кпмщију јер се аутпбус ппнпгп заљуља . – Тпд јутра када сам кренуп на ппсап нищта није указигалп на катастрпфу кпја ме је задесила . Самп ме је нещтп бплела длага , ( гаљда збпд пгпд гремена ) па кажем жени да ми у чеп сакпа пбагезнп стаги и пилуле прптиг бплпга , па акп не пппусти пппићу на ппслу . Ти знащ да је мпј ппсап псетљиг и да мпрам да се скпнцентрищем . Ту импрпгизације нису дпзгпљене . – А шиме се багищ буразеру ? – ппет се пкрете ка нама гпзаш , а ја и кпмщија се инстиктигнп ухгатисмп један за друдпд да би прежигели јпщ једнп љуљаое аутпбуса . – Ти знащ – настагља кпмщија – да су ме једга примили на ликпгну академију , билп је ппгуци – пптедни . – Знаши сликар ! – шујем гпзаша а придржагам кпмщију . – Ја сам мпдел , уметнишки мпдел , и ја тај ппсап схгатам крајое пзбиљнп . И дледај шпгеше какп гпзищ !