РАЗГОВОРИ БЕЗ КАФЕ
Сестро Ђурђа , морам да ти пишем Јер од кризе не могу да дишем .
Код нас ти је алармантно стање Шансе су нам све мање и мање На европски асвалт да крочимо Низбрдица , како да кочимо ? Из Брисела поручили јасно Дуг плаћајте да не буде касно И струје ће изгледа да фали Петролејку мораћу да палим , Уз лампу ћу да ти пишем писмо К ’ о што некад давно чинили смо . Замрзнуте плате и пензије Тропско сунце неће да угрије , Све се питам кад ће да се сјете И на ваздух ставе нам намете , Кол ’ ко пара , тол ’ ко удисања Непослушним још мање дисања . Све се надам да је код вас боље Јер кренусте у европско поље .
Ето стиже моје тужно писмо Сестре по држави више нисмо Кад европска будете ви зв ’ језда Плакат ћемо из истога гн ’ језда .
Јучер бројих трешње на свом стаблу
Да уплатим порез ја за владу Да имају за реформе лову И лимунизину коју нову европска су они сви господа Мада нема принчева ни лорд ’ а . Кажу драга , нисмо конкурентни Љенчине смо а и препотентни Радници би да за плаће раде Кући да не носе само јаде . Смањене су учинковитости Па без меса кухамо ми кости Сандучићи пуни су рачуна Напети нам живци као струна У животу кажу , то је тако Раји тешко , богатима лако .
37