КРВОПИЈЕ
Занимале су га само крвопије . Да , само та врста и ниједна друга . Годинама је истраживао комарце , пијавице , буве , крпеље , све оне ситне живуљке које пију крв . Намерно је пустао комарце да слећу на њега и пијуму крв . Био је фасциниран том њиховом способношћу да живе од туђег зноја и крви . Био је тужан када је морао да их убије онако сите , пуних стомака , не због тога што им одузима живот , већ што они тако спретни да украду туђу крв , не успевају баш увек да побегну " са места злочина ". Још неколико година је истраживао , укрштао разне врсте тих крвопија , али није успевао да створи ону која би увек могла да побегне са тела " домаћина ".
Ипак , једне ноћи , јак свраб га је пробудио . Почео је да се чеше , мислио је да је бува , али се преварио . Онда још један ујед , па још један , а зујања није било . Упалио је светло , али није могао да нађе оно што га " једе ". Ту ноћ није могао да заспи , делом због тога што је свраб био веома јак , а делом од среће јер је можда открио нову врсту неуништиве крвопије . Ноћима су се уједи понављали , а он није могао да открије одакле и од кога потичу . Ипак , сасвим случајно ( као што у животу све бива ), открио је веома мале летеће бубице на зиду , биле су пуне крви . Када би покушао да их " залепи " за зид , оне би веома лако одскакале-летеле . Целу ноћ је покушавао да их убије , али безуспешно . Упркос огромним подочњацима који су се створили ујутру , он је био срећан јер је коначно открио неуништиву врсту крвопије . Годинама ју је проучавао , а онда се учланио у странку . Нешто касније постао је народни вођа .
11