Централни је мотив – политика на овим просторима , јер се све у њој зачиње и око ње плете . Питање : Куда плови овај брод ? Прати ли путању Титаника ? Срушили су систем , поделили власт . Овде као да је сваки афоризам сагоревање у немогућим настојањима , јер време неумитно тече , а мало светла : Угарак непрестано тиња , нити се гаси , нити распламсава . Завршни циклус упућен је Онима што се муче , мучећи ме ... ( дуже мисли и поруке ) – реч је трајна , коначни судија , учитељица живота . Уместо мржњом , осмехом на вихорове . Сатиричност , уз дозу сарказма , уз нужно боцкање (,, подбодачице "), да се не прекине свест и савест . Тако је и ово Михајловићево издање повод да кажемо коју реч о културним приликама у нашем времену . Ново време , време бродолома и услед ,, уличне дресуре ", расипања друштвених и националних снага . Зима је , около магла и облаци . Али , тмурно небо овог дела Србије с времена на време разведравају људи попут нашег аутора , упирући прст у оно што не ваља и указивањем на прави пут .. У проучавању једног писца трага се за исходиштем , уношењем у саму личност аутора , а затим и у суштину његових ликова и фабулирање . Михајловићеви ликови нису из сеоске већ градске средине , јер се ту врше значајна социјална померања у новом времену и новотаријама које оно носи – слободно понашање , тражење , лутање , дрога . Време када деца су ,, наше највеће благо " па их зато и шаљемо у емиграцију !
Слободан Симоновић
4