ПРИЧА О ГЕНГИ
Генго је био весело дијете . Ррадост му је давла толику снагу да је цијелу младост само трчао , скакао и играо се . Но , његово трчкарање и дјетињство завршили су се у трену када је Генго завршио браварски занат и ушао у фабрику као радник ... Још само три дана Генго је трчао , скакао и играо се са алатом као недорастао дјечак пун љубави и живота , а онда , четврти дан се са њим десило нешто чудно . Одједном , умјесто балетанског скока , корака од седам миља , Генго је почео да вуче десну ногу по браварији , метући њоме шпену и хрђу ... У почетку су сви мислили да је Генго обични фолирант и симулант и да је нерадник . Но , Генго је био марљив и радан младић , па су сви помислили да је Генго , можда , стварно болестан и због тога помало " успорен ". Читава чаршија почела је да брине за његово здравље , и почели су га наговарати да иде доктору . Међутим , он није желио да иде доктору јер је сматрао да није болестан . На крају га је социјални радник , који се бринуо о радницима као о малој дјеци , одвукао силом докторима на прегледе . Доктори нису могли ништа установити каква је то болест напала Генгу , али нису били ни сигурни да је симулант јер је био добар и одговоран радник . Пошто су доктори били паметни људи , јер да нису паметни не би били доктори , они нађоше решење и за Генгу , и за социјалног радника , и за браварију , а , богами , помало и за себе . На латинском написаше дијагнозу коју ни Генго , ни социјални радник , ни браварија , а , богами , ни они нису могли прочитати и одгонетнути , и препоручише лакши инвалидитет за Генгу . И Генго доби лакши посао . Међутим , Генги то није помогло да престане шепати на десну ногу , него је и даље “ шантао ”, како су вољели да кажу радници у својој безазленој шали . И тако је Генго годинама вукао десну ногу за собом , али пошто је имао лакше радно мјесто , шантаву ногу и мало кликера , он , уписа факс . И неколико мјесеци прије него ће рат букнути , заврши за " инџињера ", како рече његова баба Першуна .
39