Председник Скупштине станара , његов човек , дежура у кафани прекопута . Чека да га преплашени станари обавесте да се лифт заглавио . Или да је негде избио кратак спој . Да је зграда у мрклом мраку . Или , не дај боже , да се у неком стану десила поплава , или је отпао радијатор . Председник је ту близу , да стручно позове одговарајућу службу . Демократски и поштено части старе знанце који су га подржали . А кад наступи фајронт , сви председникови људи иду својим кућама . Срећни и задовољни . Нико од њих , па ни председник , не станује у нашој згради . И што је најцрње , у ходницима је све више мрака . Сијалице прегоревају . Гнезди се црна рупа , системска . Лифт брка спратове . Мало-мало па се у њему неко заглави . Председник Скупштине станара ником не подноси рачуне . Може му се , завадио је станаре , па сад влада . И владаће све док му станари редовно плаћају његове услуге . Он је полуга система на кућном прагу . А на таквим полугама и наша држава почива .
ЖИВОТ ПИШЕ КРАТКЕ ПРИЧЕ
Живот пише романе , каже једна стара изрека . А зашто , живот пише и кратке приче .
Ево , један мој комшија добио пакетић из Јапана . Отворио и нашао две руске књиге . Књиге штампане у Владивостоку . У једној од књига писамце . На српском . Пише му нека Бранка из Врњачке Бање .
Сада се питате одакле Бранка у Владивостоку , зашто њена пошта из Токија , какве она има везе са мојим комшијом , а какве има везе Јапанац са адресе на полеђини ... Ако почнем из почетка , кажем вам све детаље , испашће роман са ко зна колико страница и са ко зна каквим завршетком , а ја не пишем романе . Ја пишем само кратке приче . Ово је једна од њих , а ви , ако вам је воља , напишите роман .
23