СРБИСЛАВО
Устанем ја рано ујутру . Ни певци још нису запевали . Кокошке још хрчу овце ни око да отворе а о овнови и осталу живину и стоку да ви не причам . Уђем ја у шталу да видим је л ’ се отелила Галина ал ’ оно , јок . Прво што сам угледао , угледао сам уплакану Јасминку , моју најбољу краву . Она увек даје највише млека . Нема куј је све није муз ’ о , ал ’ она увек имала млеко за село Србиславо . Приђем ја на њу и упитујем је : - Штој си уплакана ? Ти ниси спавала целу ноћ ? - Јок бре газдо . Синоћ , таман кад почео први сан да ме вата , чујем неке жеље . Глас ми личио на глас од твог комшију Милисава . Жеље желеле да умре Галина . - И , је л ’ умрела ?! - Умрела . - А теле ?! Је л ’ оно умрело ?! - Јок газда . Родила се два телца . Погледам ги ја а они зеву у мен . Телци само зеву и ништа не тражу . Кад су па они захтевали нешто . Ма и да умру од глад неће тражу ништа . Само немо да им забраниш да зеву и ће буду задовољни и срећни . Нису они ки јагњичи и овце . Оне кад су гладне , тражу траву . Ти ги пустиш да пасу и све се смиру . Погледам ја у вола Станка . Он спава . Није ни приметио да му умрела Галина и да добио два његова телца . Во ти је во . Њега баш брига за потомство . Њему је важан положај у који спава , а овај мој во има тако меко место за спавање да се не буди из сан . Ма , таке су нам и овце , овнови , кокошке ... петлови , ни да кукурикну . Врнем се ја код Јасминку па ју рекнем : - Немо да тугујеш . Чим падне следећи мрак има да пожелим ужарену жарку жељу па ће оде право у Радојково сено које држи изнад шталу . Кад букне ватра , има у сред мрак целом Србиславу да сване . Бар у мрак кад не дају у дан . Да се зна да је и Србиславо у Србију ! Да и овде живу Срби који се брину од свем ! Од сваког свог комшију !
15