Арсенију је било јасно да се Анђелија добро удала . Муж јој има одлична примања , па она може да се шетка по свету .
Охрабрила се госпођа , па прича смешне ствари . - Као што каже Плотин : лепота се види унутрашњим оком , које почиње гледати кад се спољашње затвори – паметује
Анђелија . Јадница се спремала за своје јављање , али је „ преучила “. Ако је неко и изјавио оно што прича госпођа онда се он не зове Плотин . Какво унутрашње око , какви бакрачи ? Анђелија је баш разљутила Арсенија Арсића , па је и он дохватио телефонски апарат .
Убрзо је млади човек схватио суштину радио игре . Јесте он дошао до нових знања , али касно је било за повратак . Арсенија су послали на чекање , а посредством радио таласа су одаслали једну песму . Па добро , није неки проблем држати телефонску слушалицу на једном уву , а на другом радио пријемник .
- Ја мислим да је лепота оно што нас испуњава осећајем пријатности – огласи се господин Брзић .
Вероватно је овај господин имао „ дужи стаж “ од Арсенија , а и да није вредело је слушати га . Чак и није нарочита тешкоћа то што се чуло крчање .
- Господине Брзићу , смањите тон на Вашем радио пријемнику и слушајте нас на телефонској слушалици – опомињала је водитељка .
- Не могу – био је одлучан „ слушалац “. - Зашто ? - Ако смањим тон изгубићу лепоту . Имам осећај пријатности кад чујем свој глас на радио пријемнику . Господин Брзић је баш занимљив . Насмејао је водитељку , па му је она дозволила да настави иако се и даље чуо дупли глас . - Лепота је у предвечерје слушати пој славуја , гледати у младу жену и пити јаку ракију . Без ракије се изгуби чаролија – изложио је своју теорију господин Брзић .
Арсеније Арсић је био затечен . Размишљао је о ономе што је изрекао претходни „ слушалац “, па се збунио кад га укључише у програм .
- Ја мислим да лепоту треба додирнути – промуцао је Арса . - Јесте ли Ви успели ? – смејала се водитељка .
11