Да сам са те раздаљине могао да видим његове очи , сигурно бих у њима видео чемер јад и презир према тој , руку на срце , згодној мами . Колица су се поново покренула неколико метара , па су поново стала . Срце ми се стезало у грудима . Хтео сам да скочим и викнем : „ Ало , бре , остави тог пса , пусти га са ланца . Дај му слободу . Нису пси робови људских хирова “. И још бих на крају додао текст из новина , са девете стране која је посвећена скупштини . Цитирао бих једног политичара који је јуче држао говор . Цитирао бих : „ Стоко људска , говедо солитерско , да бог да ти се коса уфрћкала , да бог да ти се штикла сломила , па ишла ћопава кроз град “. Цитирао бих јој ја још речи овог политичара , али колица су се покренула . И гле чуда , плава колица са огромним точковима су се кретала . И мали Пахуљче се кретао , чак шта више , трчао је . Био је срећан . Када би пси могли да се смеју , Пахуљче би имао кез од увета до увета . Скакутао је , скакутао , али га је одједном канап затегао и он је стао . Ох , не колица су поново стала . Пахуљче је опет тужан . Гледао је у младу маму , гледао је у небо . Не знам да ли је тражио правду од бога или је гледао да ли ће киша , али он је поново био тужан . Заиста не могу да разумем такве људе који муче животиње . Те људе који им не дају слободу , који им не дају право на живот . Нисам више могао да издржим , бацио сам новине у канту , скочио и кренуо ка младој мами да се изборим за Пахуљчетову слободу . И успео сам у томе . Сутрадан Пахуљче није трчао за колицима . За колицима сам трчао ја .
39