Nemanja Man?i?
[email protected]
Prvo odredište bi?e nam Krf. Veliko ostrvo koje svojom arhitekturom i prenatrpanoš?u skuterima i automobilima podse?a na Italiju. Razlog ovome verovatno je to što Krf, kao i ostala Jonska ostrva, nikada nije bio pod okupacijom Otomanskog carstva, ve? je vekovima bio pod Mleta?kom vlasti. Mali savet, ukoliko ste prvi put na ostrvu, odsednite u glavnom gradu jer je tu centar kulture i svih ostrvskih dešavanja. Manja mesta imaju lepše plaže i ?istije more, ali je mnogo prakti?nije da vam utvr?enje bude u gradu, a da pravite dnevne izlete po ostrvu, svaki dan biraju?i novo interesantno mesto. Hrana, tipi?no gr?ka, dosta svežih namirnica, mesa i ribe. Iskoristite priliku obližnjeg mora i usudite se da probate sve morske specijalitete, od salate od algi do riba i morskih plodova sa roštilja. Gr?ka kuhinja velikim delom proizilazi iz turske kuhinje. S obzirom da je ostrvo ostalo imuno na turske uticaje, logi?no je da se to oslikava i u hrani koju pripremaju. Hrana Krfa poti?e iz francuske, engleske i italije, ali su u skorije doba sami grci preneli na ostrvo deo turske kulinarske kulture. Sve ovo dovelo je do stvaranja veoma neobi?ne i jedinstvene kuhinje. Centar grada prepun je restorana, svako ?e prona?i nešto što mu odgovara. U modernim restoranima sa fusion kuhinjom, koji kombinuju lokalne sveže namirnice sa svetski poznatim metodama pripreme, na?i ?ete kombinacije za koje niste mogli ni da zamislite da postoje. Sa druge strane tu su mali, tradicionalni restorani u vlasništvu porodica starosedeoca ostrva. Tu se sprema autenti?na klopa, kao što su Bourou-Bourou,
supa od povr?a sa testeninom, Sofrito, pržena govedina sosu od belog vina, Pasticada, tradicionalno jelo Krfa koje se obi?no služi prilikom sve?anosti i proslava praznika, zapravo je petao kuvan u paradajz sosu zape?en sa testeninom u rerni. Za dezert preporu?ujem Sikomaida, kola? od smokve koji se suši na suncu i koji odli?no ide uz ?aj, Bri ili neki drugi sir nakon jela. Na krfu postoji duga tradicija pripreme digestiva od limuna (Limun?elo) i kumvata, tako da nikako ne propustite da probate, ali i ponesete sa sobom malo ovih izuzetno ukusnih pi?a. Iz luke Krfa trajektom smo se uputili ka Igumenici, malom gradu-luci iz kog smo put nastavili ka Ioanini, autoputem Egnatia. Zvani?ni naziv grada je Ioannina, i na gr?kom zna?i “Džonov grad”, ali ga ljudi tako?e zovu i Janinna. Gradi? je mali, i odiše duhom orijenta na svakom koraku, a jedan od razloga je to što je grad osnovao vizantijski vladar Justinijan. Grad je tako?e poznat i po proizvodnji nakita i predmeta od srebra, koji se mogu kupiti u jednoj od mnogobrojnih radnji u centru grada. Što se hrane ti?e, s obzirom da se grad nalazi na zapadnoj obali jezera Pamvotis, veoma su popularni žablji bataci. Uvek sveži, i spremljeni sa tradicijom dugom više stotina godina, neizostavan su sastojak na meniju svakog putnika namernika. Tako?e, zbog istorijski jake veze sa turskom, baklava koju ?ete probati u ovom gradu bolja je verovatno samo u Turskoj. Nakon no?enja u veoma tihom i udobnom hotelu u mestu Perama (koje je poznato po svojim pe?inama) neposredno uz grad Ioanina, put nastavljamo dalje na severoistok. Slede?a stanica bio nam je planinski gradi? Metsovo, mali, ušuškan, kao iz bajke. Leti raj za planinare i ljude koji vole da šetaju, a zimi raj za ski-
jaše i bordere. Male drvene ku?e sa krovovima napravljenim od kamena, koji se ?esto vi?aju na starim gr?kim ku?ama, jer su odli?an izolator. Ovaj gradi?, iako mali, dom je specijalitetima koji su poznati širom Gr?ke. Najpoznatiji su po pravljenju dimljenog sira, Metsovone, ali se u prodavnicama mogu na?i i njihove verzije parmezana, mocarele, i mnogih drugih sireva za koje ve?ina nas nikada nije ?ula. Zatim je tu specijalitet karakteristi?an za ovo mesto, svinjsko meso koje se pe?e u glinenim posudama na žaru. Tako?e imaju dugu tradiciju u proizvodnji vina, a u blizini cenra nalazi se i muzej posve?en vinariji i porodici Averof u ?ijem je vlasništvu. Prate?i dalje autoput, stižemo do Verije, gradi?a 60ak kilometara od Soluna. Mali grad prepun život. U svako doba dana ili no?i na?i?ete ljude na ulicama koji uživaju u blagodetima ovog grada. Pored veoma zanimljive arhitekture i starog dela grada, prona?i ?ete niz taverni i poslasi?ar nica koji su tradicionalno u vlasništvu porodica starosedeoca. Poslasti?arnice su posebno dobre jer je ovaj kraj poznat po velikoj koli?ini plantaža vo?a, i imaju veoma dugu tradiciju u pripremi mnogih slatkih delicija. 180km kasnije, prošli smo kroz Solun i stigli u mesto Furka koje se nalazi na zapadnoj obali Kasandre, prvog prsta Halkidikija. Malo ribarsko mesto prepuno turista i njihovih vikendica. Na prvi pogled sve šljašti, sija, bu?i, izgleda previše komercijalno, ali nakon malog istraživanja okoline prona?i ?ete male taverne koje su uz samo more, tihe, opuštaju?e. Ve?ina njih postoji veoma dugo, neke ?ak od osnivanja same Furke. U njima se služi isklju?ivo morska hrana i sveže salate. Pravo mesto za ukusnog grilovanog oktopusa, grilovane ribe i lignje. Furka je bila završnica našeg putovanja. Poslednje br?kanje u moru,
www.bestfood.rs
47