24Kitchen BestFood online magazin Broj 5 | Page 39

Da krenem od kvasca koji je odgovoran za fermentaciju. Osnovna podela je na kvasce gornjeg i donjeg vrenja. Kvasci gornjeg vrenja rade na višim temperaturama, između 15 i 25 stepeni, dok za kvasce donjeg vrenja potrebna niža temperatura fermentacije. Piva koja se kod nas proizvode su piva donje fermentacije i njih ne proizvodim jer nemam uslova za održavanje tako niske temperature vrenja. Sve radim u stanu pa se i fermentacija odigrava u mojoj sobi u kojoj se trudim da održavam temperaturu na oko 20 stepeni što uključuje i povremeno otvaranje ili zatvaranje terase u slučaju da radijatori rade bolje nego što bi to meni odgovaralo. Ostali sastojci su slad, hmelj i naravno voda. Kuvanje Prva faza je kuvanje slada, pri čemu na četiri kilograma slada dodam desetak ili malo više litara vode. Tokom kuvanja dodajem hmelj u dva momenta. Prvu porciju hmelja ubacim čim slad proključa i taj hmelj je odgovoran za gorčinu. Međutim, sva aroma hmelja tokom sat ili malo više vremena kuvanja ispare pa je tako neophodno pri samom kraju kuvanja dodati još malo hmelja. Taj drugi hmelj oslobađa aromu koja se oseća u završnom proizvodu. Vrste slada i hmelja su brojne, imaju različite karakteristike i one se biraju u zavisnosti od toga kakvo pivo želite da proizvedete. Tako skuvan koncentrat potom treba ostaviti da se ohladi i potom ga preliti u sud u kojem će se odvijati fermentacija uz dolivanje vode do konačne zapremine. Od četiri kilograma slada može se dobiti nešto preko dvadeset litara piva. Na kraju se dodaje kvasac koji šećer iz slada pretvara u alkohol i ugljen dioksid. U toj fazi ugljen dioksid se mora sprovesti napolje kako sud ne bi eksplodirao od pritiska, ali se sistem mora zatvoriti jer bi otvoren sud ostavio prostora za kontaminaciju piva. Ovaj problem se može rešiti na više načina, a ja koristim „izduvno crevo“ koje iz balona www.bestfood.rs za fermentaciju sprovedem u posudu sa vodom. Na taj način ugljen dioksid može nesmetano da izađe, a bakterije ne mogu da pronađu put do piva. Fermentacija Fermentacija kod piva gornjeg vrenja traje nešto kraće u odnosu na piva donjeg vrenja. Najćešće je posle nedelju dana proces gotov, premda se može za svaki slučaj sačekati da prođe i koji dan više. Posle toga sledi flaširanje iz kojeg bi izvojio samo jednu, najvažniju stavku. Pivo koje se flašira je u toj fazi negazirano jer smo skoro sav ugljen dioksid izbacili napolje. Zbog toga se prilikom flaširanja u svaku flašu doda recimo pola kašičice šećera. Kada se flaša začepi u njoj se zbog prisustva šećera pokreće još jedna mala fermentacija kojom se proizvede neznatna količina alkohola i ugljen dioksid, koji ostaje u zatvorenoj flaši i tako pivo postaje gazirano. Naravno, da bi pivo bilo lepo gazirano ono treba da odleži u flašama oko dve nedelje. Ipak, moje društvo i ja uvek pravimo pretpremijeru, nekih nedelju dana po flaširanju kada svako od prisutnih popije po jednu flašu. U tom stadijumu pivo je već gazirano, ali je ukus ipak primetno bolji posle dve nedelje. Proces Dakle, ovo je ukratko kako pravljenje piva izgleda....u teoriji. U praksi je kuvanje i kasnije flaširanje oplemenjeno šalom, muzikom, hladnim pivom, a neretko i nezgodama koje su posledica nestručnosti i dejstva alkohola. Sve u svemu, svaka akcija i okupljanje vezano za proizvonju ili konzumaciju domaćeg piva pretvori se u svojevrsnu žurku (možda prejaka reč s obzirom na to da nikad nije prisutno više od 3-4 ljudi, ali atmosfera ume da bude prilično živa) na kojoj i sam ponekad zasviram na „oduševljenje“ mojih komšija koji verovatno ne uživaju preterano u hevi metal ili pank rifovima u kasne sate. No dobro, valjda se dobro dobrim vraća. Ja sam tolerantna osoba pa tako i oni meni nekad progledaju kroz prste To je otprilike to što se tiče proizvodnje. Neke tehničke detalje pravljenja sam namerno preskočio, ali ne da bih čuvao nekakvu tajnu već nisam hteo previše da dužim. Ako je neko zainteresovan za pravljenje piva može na internetu pronaći sve neophodne informacije o tome. 39