24Kitchen BestFood online magazin Broj 11 | Page 50

Places Malo smo se muvali po trgu, pa smo otišli do vidikovca koji je bio iza crkve. Pošto smo se slikali za sve moguće društvene mreže, odlučili smo da se spustimo do reke i da pređemo reku i prošetamo se po drugom delu grada. Što je bilo divno spuštati se sa Münsterplatz-a do reke. Divne uličice, prelepe kuće i poneki spomenik ili mala fontana. Čarobno! Prešli smo i na drugu stranu reke, kratko se prošetali i doručkovali neverovatno bavarsko pecivo, koje ćete videti svuda. Na kioscima, prodavnicama i pekarama. Ili obična kifla ili pereca ili neki sendvič. Preukusno je bilo. Lagano smo počeli da se vraćamo ka Bahnhof-u i nastavili da uživamo u čarima Bazela. Zaista je predivan grad. Još je sve bilo divno okićeno za Božić i Novu godinu, tako da je bilo još lepše. Na Bahnhof-u M. nas čeka i idemo dalje ka Cirihu. Od Bazela do Ciriha se putuje oko sat vremena kolima ili vozom, tako da nije bilo mnogo naporno. Po dolasku u Cirih, ostavljamo kola na parking i nastavljamo dalje busom i peške. Kako smo zaključili das mo svo troje gladni, M. nas vodi na najbolje kobasice u gradu. Mesto se zove Sternen Grill i nalazi se nadomak Ciriškog jezera. Uzimamo kobaje, pomfrit, hleb i senf, odlazimo do jezera i tamo ručamo. Divota! Posle su labudovi i patke iz jezera dobile moj hleb. Nakon savršenog ručka, odlazimo u šetnju po gradu. M. nas svuda voda, a mi uživamo u tome. Ponudio je da odemo do nekog muzeja, što smo mi odbili i nastavili da se šetamo. Cirih je vrlo lep grad. Atmosfera je slična kao u Bazelu, samo je Cirih dosta užurbaniji, veći je broj ljudi na ulicama. Šetamo se duž Bahnhofstrasse-a i divimo se arhitekturi i uređenosti grada. Odlazimo do ETH univerziteta koji se nalazi na brdu iznad grada. Inače, ETH je vrlo sličan kao MIT u Americi. Veliki je broj studenata, a univerzitet je čisto tehnički. Ispred ETH je lep vidikovac sa 50 kog puca pogled na ceo grad i jezero. Nastavljamo šetnju i nakon dužeg razmatranja, shvatamo das mo žedni i da nam treba kratak predah. Na putu do M.-ovog omiljenog kafića prolazimo kroz mesto odakle je nastao grad. To je mali trg koji je okružen zidinama. Oko njega su uske, kaldrmisane ulice, kojima kola ne mogu da prođu. I sve je počelo odatle. Potpuno fascinantno. Dolazimo do kafića, naručujemo lokalno pivo i konačno možemo da se opustimo. Dva piva kasnije, ja moram na voz za Bern, tako da užurbano krećemo ka stanici. Mnogo ljudi, još više kofera, ali ja uspevam da se ukrcam u željeni voz koji je na dva sprata (da da, dobro ste pročitali), nalazim mesto na gornjem spratu, uključujem seriju i putovanje može da počne. Samo sat vremena kasnije, dolazim u Bern gde me I. dočekuje. Idemo kod nje i odlučujemo da smo obe previše umorne za neke lude izlaske, tako da ostajemo kod nje i pričamo o srednjoj školi, budućnosti i mnogo čemu. DRUGI DAN Posle obilnog doručka od hleba i nutele (mnogo nutele), spremne smo da idemo po Bernu. Vreme nas nije poslužilo, jer je ceo dan bila neka magla, tako da od fantastičnih selfija, dok su iza mene Alpi, nije bilo ni govora. Elem, dolazimo do centra Berna i počinjemo naše lutanje. Svuda smo se šetale. Divno je biti na Bundesplatz-u i zamišljati koliko je samo lep pogled na reku Are i Alpe kada nema magle. Ali, ta magla je učinila da Bern izgleda kao neki grad iz bajke. Sve vreme sam očekivala da će pored nas proći Pepeljuga ili Trnova Ružica. Vreme je odmicalo, a nutela je popustila i osetile smo da smo gladne. I. me vodi na Bärenplatz, odnosno na trg sa medvedima. Mede su sada spavale, tako da nismo mogle da ih vidimo, ali su na trgu bile inzvanredne kopije medveda koje su napraljene od drveta. Smatra se da je Bern dobio ime uprevo po medvedima (bär znači medved na nemačkom), jer je medved bio prva životinja koja je ubijena kada su došli ljudi i naselili grad. Od tada, u Bernu uvek ima medveda. Na Bärenplatz-u se nalazi odlični restoran Altes Tramdepot, koji u svom meniju ima domaće švajcarske kobaje koje se služe ili sa kiselim kupusom ili sa rösti-jem. Rösti je svež krompir koji se izrenda i onda se napravi pljeskavica od njega i tako se peče. Odličnog je uskusa i vrlo lepo ide uz kobaje. Pivo i senf su obavezni. Kako smo se prejele, još malo se šetkamo po gradu i prolazimo kroz božićnu pijacu, na kojoj ima svačega i ničega. Sve je simpatično, ali potpuno nepotrebno. Vraćamo se kod I. u stan i uz flašu penušavog vina nastavljamo da pričamo do kasno u noć. TREĆI DAN Budimo se kasnije nego što smo želele, na brzinu doručkujemo (opet nutelu) i hitamo ka železničkoj stanici da uhvatimo voz za Lozanu. Malo pre Lozane, čim se izađe iz tunela, puca pogled na ogromno Ženevsko jezero. Deluje kao more i u trenutku sam se zapitala da li možda idemo na neko more, a I. mi ništa nije rekla. Onda sam videla kapute i kape i shvatila da samo maštam. Stižemo u Lozanu i tu nas čekaju M. i M. Sa njima dvojicom krećemo da idemo po gradu. Mislim da nas je M. namerno odveo najstrmijom ulicom do vrha. Sigurna sam da je postojao neki lift ili nešto slično. Elem, kako smo lipsali do gore, sve vreme uživajući u pogledu na Ženevsko jezero i divne zgrade oko nas, odlazimo do katedrale ispred koje je odličan pogled na grad i na jezero.