24Kitchen BestFood online magazin Broj 01 | Page 34

Visiting Srbija
veliki gurmani. Ustaljena je praksa od
tri osnovna obroka, koji su ?esto previše obilni i u potpunosti odudaraju od
saveta lekara i pravila zdrave ishrane.
Nije uvek bilo tako… Nekada je najvažniji usev bio kukuruz, kako u ishrani ljudi tako i stoke. On se relativno
brzo raširio Moravi?kim krajem jer je
davao ve?e prinose od ostalih žitarica. On bi bivao samleven u brašno
od ?ega bi se pravio hleb ili palenta,
ili kako se to ovde kaže ka?amak. On
se po pravilu konzumira sa dodatkom mle?nih proizvoda, kajmaka i
sira koji su tako?e u ovom kraju veoma zastupljeni.
Nekako paralelno sa kukuruzom, kažu
u doba Prvog srpskog ustanka, na
ove prostore dolazi još jedna latinoameri?ka kultura – krompir. Iako je u
po?etku naišao na otpor crkve i naroda jer je smatran „?avoljim plodom”
jer se krtola vadi iz zemlje, danas se
bez njega ne može zamisliti ovdašnja
kuhinja. Krompir se danas jede kao

34

pire, krompir salata, przeni krompir,
pomfrit. Nekada je to bilo jednostavnije, na žar ognjišta stavio bi se ?itav krompir da se ispe?e, ogulila bi se
kora, posolio i pojeo uz komad hleba i
naravno neizostavnog sira.
Gajenje vo?a i povr?a je tako?e bilo
i ostalo zna?ajno za svako ovdašnje doma?instvo. Od povr?a se gaje
uglavnom sve poznate vrste karakteristi?ne za ostale krajeve Srbije.
Paradajz, krastavci, paprika, luk,
kupus… Jedno od karakteristi?nih
jela u moravi?kom okrugu je upravo
„Svadbarski kupus”, nazvan tako jer
se pripremao na svadbama u velikim
loncima na otvorenom plamenu. U
toku „Sabora truba?a” koji se svake
godine održava u Gu?i nezamislivo je oti?i tamo, a ne probati ovaj
specijalitet. Tako?e u Mr?ajevcima se
svake godine u septembru održava
takmi?enje “Kupusijada”, gde se kuvari takmi?e u kvalitetnom spremanju doma?eg kupusa. Tada veliki broj

ljudi iz okolnih mesta poseti ovo malo
mesto kod ?a?ka.
Najzastupljenija vo?ka je šljiva, od
koje se pravi pekmez, dok se destilacijom dobija rakija koja je, poput
same šljive, karakteristi?na za ovaj
kraj. Ona se tradicionalno pravi za
potrebe doma?instva, mada ima onih
koji doma?u šljivovicu plasiraju i na
tržište, kako Srbije tako i u inostranstvo. Ne bi bilo pošteno govoriti o
šljivama a ne pomenuti “džanariku”,
jednu vrstu slatke šljive, crvene boje
karakteristi?nu za ovaj kraj. Pored
šljiva zastupljene su i kajsije kojima
je posve?en festival „Dani srpske kajsije” u selu Miokovci .
Za one koji ne mogu zamisliti obrok
bez mesa tu su mnogobrojne „pe?enjare”. U ovim gostiteljskim objektima
obi?no se služe pe?ena prasetina i
jagnjetina, a uz njih se servira „šopska” ili kupus salata.