ТУГА
Знали су да је Марко тих дана био тужан , да је тих дана изгубио девојку коју је искрено волео , због тога су га они , другови из детињства , екипа из краја , како су себе називали , позвали да изађе са њима у град . Патофна , Крофна и Руни , како су се међусобно звали су били сасвим обични момци , као и сви млади у овој држави . Јели су , пили , пушили и крали богу дане , једном речју : уживали су . Једва су успели да Марка извуку из собе . Изашли су у парк , пре тога купивши велику флашу пива . Седели су на дечјим љуљашкама , пили пиво , пушили и гласно се смејали глупим форама које је причао Патофна . Марко је седео и ћутао , загледан негде у даљину . Онда је устао , уздахнуо и тихо рекао : „ Идем ја “. Нико га није чуо , Крофна се као и увек , смејао оним грозним , дубоким гласом , држећи се за стомак . Тек када га је видео на излазу из парка , Руни је повикао : „ Еј , Маре оде ! Не дајте му да иде . Трк за њим !“. „ Што , да неће да скочи са моста ?“ -упита Патофна озбиљним гласом . „ Не , он је писац . Опет ће написати неку глупост .“ -рече Руни и потрча за њим .
49