У ПОТРАЗИ ЗА ИЗГУБЉЕНОМ ОПШТИНОМ
Било је то као у вријеме слабог протока информација . У једној забаченој општини , негдје на сјеверу државе , умало да ми дају стални посао . С напором сам успио да га одбијем . А нудили су ми богзнашта од мјеста портира до мјеста секретара општине . За све сам испуњавао услове . Aли посао сам већ имао . Градоначелник те мале , али довољно заостале општине , очигледно није пратио Телевизију , нити је читао штампу . Што би ми , иначе , нудио посао ако зна ко сам и чиме се бавим ?! Или је хтио да ми искаже пријатну добродошлицу па ми је умјесто своје супруге понудио нешто више . Посао ! Посао су од њега сви тражили , вјероватно је мислио да сам и ја код њега тим поводом . Ко зна како су ме најавили . Нијесам имао срца да му кажем да сам на послу и да ми , већ , сами разговор с њим иде у радни стаж . На крају посјете оставио сам му своју визит карту , а он , и не погледавши је , на растанку ми утјешно рече : - Срећан пут и без бриге . За вас увијек можемо да нађемо неки посао . Изгледа да нијесам био довољно јасан , али сам , очигледно , оставио лијеп утисак . Тако је , у својству предсједника државе , прошла моја прва радна посјета овој малој , али веома изгубљеној општини .
3