АРЧИБАЛД И БОГОВИ
Арчибалд скрушено , на кољенима моли и чека да падне мрва нека , са стола богова , док они ватру и вино пију , громогласно се лудилу своме смију , овијени ореолима богатства и славе и не виде да газе сироте , мале .
Мрва понека са стола им пане , покоја кап вина на Арчибалда кане , и он , у тај сретни час , пут неба , понизно , руке хвале диже , молитве празне ка боговима уздиже , а они , велики , арчибалде ни не виде к ’ о мрављу балегу их газе , цртају карте , кроје побједе , кроје поразе , опијени скупим , убуђаним вином , ноздрве им запушене кокаином , главе им се оклембесиле , очи луђачке , избуљене се кезе , намећу арчибалдима све веће порезе , намете , камате , кредите на кредите , да себи граде вавилонске куле . Црви кулама глођу темеље труле . Иста игра се игра вијековима мрачним крвљу и месом Арчибалда богови црве хране , тако њежно , полако , кашичицом натенане ...
Интересантно : Нити Арчибалд види своје замишљене богове , нити богови примјећују арчибалде , а и једни и други постоје и пјевају љубавне баладе .
13